Počela globalna borba s cenama: Stiže nova kriza?

Referentna kamatna stopa oštro je podignuta za 0,5 procentnih poena, na raspon 0,75 posto do 1 procenat.

Ovo je najveći rast za više od dvadeset godina i drugi ove godine. Međutim, dvostruko je veći nego u martu, kada je referentna kamatna stopa podignuta za 0,25 procentnih poena.

U praktično istom trenutku i centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva, Banka Engleske (BOE), podigla je referentnu kamatu na najveću stopu od 2009.

Dan nakon FED-a i BOE, referentnu kamatnu stopu podigla je i centralna banka Indije, a očekuje se da će ubrzo isto napraviti i ECB, centralna banka EU. Brazil je od sredine 2021. podigao referentnu kamatnu stopu s 2 posto na 12,75 posto, a meksička centralna banka je već dva puta podizala kamatne stope u 2022.

Cilj talasa podizanja stopa je borba protiv rastuće inflacije, koja je na istorijski visokim nivoima. U SAD iznosi 8,5 posto za mart, najviše u zadnjih 40 godina. U Ujedinjenom Kraljevstvu iznosi 7 posto, najviše u zadnjih 30 godina, u Indiji 7,68 posto, a za april je u Evrozoni izmjerena inflacija od 7.5 posto.

Situacija u Latinskoj Americi, gde inflacija u Brazilu iznosi više od 11 posto, a u Meksiku, Kolumbiji i Peruu više od 7 posto, još je gora. Jedna od prvih politika Rusije nakon početka rata u Ukrajini bila je oštro podizanje referentne kamatne stope s 9,5 posto na 20 posto, a trenutna inflacija je viša od 16 posto. Zbog rasta inflacije čak je i Južna Koreja podizala kamatne stope, i to dva puta od početka 2022. Borba protiv rasta cena postala je glavni svetski ekonomski cilj, piše Indeks.

Šta to znači za građane?

Prema referentnim kamatnim stopama određuju se ostale kamatne stope na tržištu, na primer, za hipotekarne i potrošačke kredite građana. Banke i ostale finansijske institucije ravnaju se prema referentnoj kamatnoj stopi centralne banke, bilo u međusobnim novčanim transferima ili u kreditiranju privrede i stanovništva. To znači da podizanje referentne kamatne stope neće uicati samo na privredu nego i na građane, a kamate na kredite će rasti.

Radi se o potezu kojim se bori protiv rasta cena jer se time poskupljuje uzimanje kredita, odnosno smanjuje rast novih kredita. Usporavanje privrede jedna je od posledica podizanja referentnih kamatnih stopa jer su građani manje spremni da uzimaju skuplje kredite, a kompanijama investicije postaju manje isplative za kreditiranje.

Pojednostavljeno, banke će za svaki rast referentne kamatne stope centralne banke odrediti i da će njihove stope na kredite biti veće. Kamata na nove stambene kredite, na primer, biće 2,5, a ne dva posto, čime će narasti i mesečna otplata kredita te će građani ili odgoditi uzimanje stambenog kredita ili uzeti manji stambeni kredit.

Istovremeno će narasti kamate na štednju, čime će isplativost štednje narasti i tako smanjiti potrošnju. Trenutno su kamate na štednju u SAD i EU toliko niske da se štednja ne isplati, zapravo, zbog inflacije je to realno gubitak novca. Investicije kompanija postaće manje isplative jer će im narasti trošak finansiranja. Sve to će dovesti do usporavanja potrošnje i privredne aktivnosti, čime se deluje na smanjivanje inflacije.