Evropska komisija predstavila nove mere

On je uglavnom posledica povećane globalne tražnje za energijom, a posebnoza gasom.

Komisija je danas donela tekst o cenama energije radi rešavanja problema velikog porasta globalnih cena energije, za koji se predviđa da bi mogao trajati celu zimu, i pružanja podrške evropskim građanima i preduzećima, navode iz Evropske komisije.

Tekst uključuje "paket mera” koje EU i države članice mogu da preduzmu kako bi ublažili neposredni efekat rasta cena i dodatno ojačali otpornost na buduće cenovne šokove. Kratkoročne nacionalne mere uključuju hitnu podršku dohotku domaćinstava, državnu pomoć preduzećima i ciljana smanjenja poreza. Komisija će podupirati i ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, razmotriti moguće mere za skladištenje energije i kupovinu zaliha gasa i oceniti trenutni model tržišta električne energije.

"Porast globalnih cena energije ozbiljan je razlog za zabrinutost u EU. U kontekstu izlaska iz pandemije i početka ekonomskog oporavka važno je zaštititi najugroženije potrošače i podupreti evropska preduzeća. Komisija pomaže državama članicama da preduzmu hitne mere za smanjenje negativnog učinka na domaćinstva i preduzeća ove zime. Istovremeno razmatramo druge srednjoročne mere kako bismo svoj energetski sistem učinili otpornijim i fleksibilnijim i kako bi izdržao sve nestabilnosti u celom prelaznom periodu. Trenutno je stanje vanredno, a unutrašnje energetsko tržište dobro je funkcionisalo poslednjih 20 godina. Ali moramo osigurati da tako ostane i u budućnosti, ostvarivanjem ciljeva evropskog zelenog plana, jačanjem energetske nezavisnosti i ispunjavajući naše klimatske ciljeve“, izjavila je Kadri Simson, poverenica EU za energetiku, na predstavljanju paketa mera.

Paket kratkoročnih i srednjoročnih mera

Trenutno naglo povećanje cena zahteva brz i koordinisan odgovor. Postojeći pravni okvir omogućava EU i državama članicama da preduzmu mere za ublažavanje neposrednih posledica na potrošače i firme, navode iz Komisije, prenosi 24sata.hr.

Dodaju da bi prednost trebalo dati ciljanim merama kojima se može brzo ublažiti učinak rasta cena na ugrožene potrošače i mala preduzeća. Te bi mere trebalo da se lako prilagode u proleće, kada se očekuje da će se situacija stabilizovati. Pri tome ne bi trebalo remetiti našu dugoročnu tranziciju i ulaganja u čišće izvore energije, navode iz Komisije.

Hitne mere za zaštitu potrošača i kompanija:

• osigurati hitnu pomoć dohotku za potrošače pogođene energetskim siromaštvom, na primer putem vaučera ili delimičnih plaćanja računa, što se može finansirati prihodima iz sistema EU za trgovanje emisijama;
• odobriti privremeno odgađanje plaćanja računa;
• uspostaviti zaštitne mere kako bi se izbegla isključenja iz mreže;
• osigurati privremena, ciljana smanjenja stopa oporezivanja za ugrožena domaćinstva;
• pružiti podršku preduzećima ili sektorima, u skladu s pravilima EU o državnoj pomoći;
• poboljšati međunarodnu saradnju u području energetike kako bi se osigurala transparentnost, likvidnost i fleksibilnost međunarodnih tržišta;
• istražiti moguće protivtržišno ponašanje na energetskom tržištu i zatražiti od Evropskog nadzornog tela za vrednosne papire i tržišta kapitala (ESMA) da dodatno pojača praćenje kretanja na tržištu ugljenika;
• omogućiti širi pristup ugovorima o kupovini energije iz obnovljivih izvora i podupreti ih propratnim merama.

Kako navode iz Komisije, prelazak na čistu energiju najbolje je osiguranje od cenovnih šokova u budućnosti te ga je potrebno ubrzati. EU će nastaviti rad na efikasnom energetskom sistemu s visokim udelom obnovljive energije. Iako jeftiniji obnovljivi izvori energije imaju sve veću ulogu u snabdevanju elektroenergetske mreže i određivanju cene, drugi izvori energije, uključujući gas, i dalje su potrebni u periodima veće tražnje.

U skladu s postojećim modelom tržišta, gas i dalje određuje ukupnu cenu električne energije kada se upotrebljava, jer svi proizvođači dobijaju istu cenu za isti proizvod (električnu energiju) kada se uvodi u mrežu. Opšti je konsenzus da je postojeći model granične cene i dalje najefikasniji, ali potrebna je dalja analiza.

Kriza je takođe istakla važnost skladištenja za funkcionisanje tržišta gasa EU. EU trenutno ima skladišni kapacitet za više od 20 odsto svoje godišnje potrošnje gasa, ali sve države članice ne raspolažu kapacitetima za skladištenje, a razlikuju se i prema načinu njihove upotrebe ili obavezama skladištenja.

Srednjoročne mere za otporan energetski sistem bez ugljen-dioksida:

• pojačati ulaganja u obnovljive izvore energije, obnovu i energetsku efikasnost te ubrzati aukcije za obnovljive izvore energije i postupke izdavanja dozvola;
• razviti kapacitete za skladištenje energije kako bi se podržalo povećanje udela obnovljivih izvora energije, uključujući baterije i vodonik;
• zatražiti od evropskih energetskih regulatora (ACER) da ispitaju prednosti i nedostatke postojećeg modela tržišta električne energije i prema potrebi Komisiji predlože preporuke;
• razmotriti reviziju propisa o sigurnosti snabdevanja kako bi se osigurala bolja upotreba i funkcionisanje skladištenja gasa u Evropi;
• istražiti potencijalne koristi koje bi državama članicama donela dobrovoljna zajednička nabakva zaliha gasa;
• uspostaviti nove prekogranične regionalne grupe za gasni rizik koje bi analizirale rizike i savetovale države članice o izradi nacionalnih planova za prevenciju i hitne mere;
• ojačati ulogu potrošača na energetskom tržištu tako da im se omogući odabir i promena snabdevača, proizvodnja vlastite električne energije i pridruživanje energetskim zajednicama.

Iz Komisije navode da će mere iz paketa doprineti pravovremenom odgovoru na trenutna izuzetna povećanja cena energije, koja su posledica vanredne globalne situacije, te cenovno pristupačnoj, pravednoj i održivoj energetskoj tranziciji u Evropi, uz veću energetsku nezavisnost. Ulaganjima u obnovljivu energiju i energetsku efikasnost neće se samo smanjiti zavisnost od uvoznih fosilnih goriva, nego će se osigurati i povoljnije veleprodajne cene energije koje su otpornije na globalna ograničenja u snabdevanju. Prelazak na čistu energiju najbolje je osiguranje od ovakvih cenovnih šokova u budućnosti i potrebno ga je ubrzati, između ostalog i radi klime.

Nagli porast cena energije

Kao i mnogi drugi regioni u svetu, EU se trenutno suočava s naglim porastom cena energije, koji je uglavnom posledica povećane globalne tražnje za energijom, a posebno gasom, jer se ubrzava privredni oporavak nakon vrhunca pandemije. Evropska cena karbonskih emisija takođe je naglo porasla u 2021, ali po nižoj stopi od cena gasa. Učinak povećanja cene gasa na cenu električne energije devet puta je veći od učinka povećanja cene emisije ugljen-dioksida.

Današnjim paketom mera omogućava se koordinisani odgovor radi zaštite najugroženijih. Paket je pomno osmišljen kako bi se odgovorilo na kratkoročne potrebe smanjenja energetskih troškova domaćinstava i firmi, a da se pritom u srednjoročnom razdoblju ne poremeti unutrašnje energetsko tržište EU ili zelena tranzicija.

Sledeći koraci

Poverenica Simson predstaviće komunikaciju i paket mera u Evropskom parlamentu sa ministrima zaduženima za energetiku 18. oktobra. Zatim će evropski čelnici na predstojećem sastanku Evropskog veća 21. i 22. oktobra raspravljati o cenama energije.