"Eskalacija ekonomskog rata"

Nemački ministar smatra da je to kršenje sporazuma, a eksperti strahuju od "eskalacije ekonomskog rata".

Kupci ruskog gasa u Nemačkoj i Evropskoj uniji ubuduće će svoje račune morati da plaćaju u rubljama. Predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio je da uspostavi paket mera za plaćanje u rubljama, rekao je on u sredu (23.3) tokom sednice Vlade koju je prenosila TV.

To znači da Rusija više ne prihvata plaćanja u evrima ili dolarima. A to takođe znači da su merom pogođene "neprijateljske države" koje se nalaze na crnoj listi Rusije: Nemačka i sve druge zemlje EU, ali i SAD, Kanada i Velika Britanija. Putin je Centralnoj banci i Vladi Rusije dao rok od nedelju dana da uvedu odgovarajući sistem plaćanja.

Habek optužuje Putina za kršenje ugovora

Putin je istakao da je ta mera reakcija na zamrzavanje ruske imovine na Zapadu. On je naglasio da će isporuka gasa i dalje biti u potpunosti zagarantovana, međutim, kaže, plaćanje ruske robe u stranoj valuti izgubilo je smisao. Sam Zapad je devalvirao svoje valute zamrzavanjem ruskih sredstava u inostranstvu.

Nemački ministar privrede Robert Habek opisao je rusku najavu kao "kršenje sporazuma". Nemačka će sada sa svojim evropskim partnerima razgovarati o tome "kako ćemo odgovoriti". To još jednom pokazuje da Rusija nije stabilan partner, ocenio je političar Zelenih.

"Eskalacija ekonomskog rata"

"Za snabdevanje gasom postoje dugoročni ugovori – u dolarima", kaže ekonomista Jens Zidekum sa Univerziteta Hajnrih Hajne iz Diseldorfa. Prema tome, zahtev za plaćanje u rubljama je jasno kršenje ugovora – i eskalacija ekonomskog sukoba između Rusije i Zapada. "Ovo je eskalacija ekonomskog rata", ocenio je za agenciju Rojters Zidekum, inače član naučnog savetodavnog odbora nemačkog Ministarstva privrede. I dodao: "Malo ko je očekivao ovaj udarac sa strane."

Zapad će sada morati da reaguje na neki način. "Embargo na uvoz energenata iz Rusije sada je postao verovatniji. Ako bi Zapad poslušao ruski zahtev, morao bi da prekrši sopstvene sankcije, zato što bi navedene zemlje, kupci gasa i nafte iz Rusije, morale da traže rublju od ruske centralne banke. Ali, to je zapravo sankcionisano. Zato to zapravo ne možete da uradite", objasnio je Zidekum.

Rublja raste

"Putin pre svega šalje politički signal", ukazuje je Ralf Umlauf, analitičar "Landesbanke Hesen-Tiringen". "Na kraju krajeva, to je verovatno odgovor na sankcije koje je uveo Zapad." Ruska vlada je već početkom meseca odlučila da sopstvene finansijske obaveze prema "neprijateljskim državama" izmiruju samo u rubljama – to uključuje i Ukrajinu, Švajcarsku i Japan."

"Putinova mera podržava nacionalnu valutu, rublju", rekao je Umlauf. "Ako se ubuduće gas više ne plaća u američkim dolarima ili evrima, to će naravno podržati rublju, jer će biti tražena."

To bi takođe moglo da koristi uzdrmanoj ruskoj ekonomiji. U kojoj meri je likvidnost na tržištu rublje trenutno dovoljna za plaćanje svih računa za gas u ruskoj valuti, teško je reći, dodao je ekspert. "Tržište ne bi trebalo da bude posebno duboko, jer su ga napustile praktično sve zapadne zemlje."

Međutim, ruska centralna banka bi teoretski mogla neograničeno da štampa rublje i da ih prodaje zemljama kupcima gasa u zamenu za devize, iako je kurs doveden pod znak pitanja. "Ruska centralna banka će pronaći način da to pokrene", smatra Umlauf.

Inače, sama Putinova najava odmah je ojačala rusku valutu, koja je od početka rata u Ukrajini bila pod ogromnim pritiskom i pala je na istorijski minimum. U popodnevnim satima 23. marta rublja je privremeno porasla za 5,5 odsto u odnosu na američki dolar.

Vrednost valute se povećava na način sličan onom kao kada bi centralna banka intervenisala na deviznom tržištu – što trenutno nije u mogućnosti da uradi zbog zapadnih sankcija. Kada centralna banka kupuje sopstvenu valutu, ona povećava tražnju i smanjuje ponudu na tržištu, a time se povećava kurs.

Rusija upozorava na energetski embargo

Istovremeno, Rusija je u sredu upozorila Zapad i na bojkot nafte i gasa. Globalna tržišta nafte i gasa bi kolabirala ako bi se Rusiji uvele opsežne sankcije u energetskom sektoru, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak. "Rusija je najveći izvoznik nafte na tržištu. U sektoru nafte na globalnim tržištima trenutno postoji nestašica od oko milion barela dnevno." Evropi preti nestašica dizela, gde su zalihe na najnižem nivou od 2008.

Evropska unija razmatra dalje sankcije Rusiji zbog Putinovog agresorskog rata protiv Ukrajine. Međutim, ministri spoljnih poslova EU nisu postigli konsenzus o tome, a šefovi država i vlada 27 država članica sastaće se u četvrtak i petak (24. i 25. mart).

SAD i Velika Britanija, koje su manje zavisne od snabdevanja iz Rusije, već su najavile mere u naftnom biznisu.