"Novac u karantinu" – stabilizacija tržišta

Moskva -- Centralna banka Ruske Federacije odlučila je da i novac stavi u karantin, to jest, preporučila je da se ograniči izdavanje i primanje gotovine preko bankomata.

Izvor: Sputnik
Podeli
Foto: Depositphotos, SergeyP
Foto: Depositphotos, SergeyP

Regulisanje prometa novčanica smanjiće rizik od širenja koronavirusa, a eksperti objašnjavaju kako će ovo uticati na tržište ekonomije.

Nakon preporuka Centralne banke RF, bezgotovinsko plaćanje u Rusiji se automatski povećalo. Šef Centra za političko-ekonomska istraživanja Vasilij Koltašov naglašava da je Centralna banka ovim htela, pre svega, da utiče na stabilizaciju tržišta valuta, piše Tatjana Bulatović za Sputnjik.

Stabilizacija tržišta i smanjenje panike

"Mere Centralne banke usmerene su na smanjenje panične i nepromišljene visoke potražnje za stranom valutom, koja se pojavila usled smanjenja cena nafte. Ograničavanje podizanja gotovine znači ograničavanje mogućnosti kupovine dolara, a zatim njihovo šivenje u bakine čarape i sakrivanje ispod kreveta, što na kraju dovodi do povećanog pritiska na rublju", rekao je Koltašanov.

On je dodao da sa druge strane, Centralna banka želi da sada ograniči novčanu ponudu i da ne stvara situacije kada veliki iznos gotovine vrši pritisak na rublju u ekonomiji.

"Odnosno, oni će se truditi da bolje upravljaju novčanim prilivima, a to je mnogo lakše kada radite sa bezgotovinskim plaćanjem. Zbog toga mogućnost bezgotovinskog plaćanja u uslovima karantina, bez obzira na to koliko je on 'mek' u Rusiji u poređenju sa EU i SAD, i u uslovima ekonomske krize dolazi do izražaja", naveo je Koltašanov.

Član Međunarodnog saveza ekonomista Igor Didenko smatra da sada svi više gledaju na mere koje vlada može da ponudi protiv širenja epidemije koronavirusa i da kada je reč o potezima Centrale banke, "oni zasad imaju neprimetan uticaj na ekonomiju".

Ruski paradoks - prodaju, a ne kupuju stranu valutu

"Video sam suprotnu statistiku da se Rusi, za razliku od prethodnih kriza, ponašaju drugačije. Oni upravo obrnuto rade: prodaju strane valute i prelaze na rublju. Stoga smatram da nema neke ogromne potražnje kada je reč o valutama. Druga stvar je što povlačenje sredstava nerezidenata, što je učestalo ovih dana, i konverzija rubalja u drugu valutu utiču na tržište valuta, ali to nije usko povezano sa trenutnim merama Centralne banke", rekao je on.

Eksperti su se osvrnuli i na stanje finansijskog sistema i objasnili da ove mere nisu usmerene na rast ekonomije.

"Sada nijedna ekonomija ne može rasti monetarnim putem, ali oni moraju održati finansijski sistem u stabilnom stanju. Ove mere ne mogu izazvati ekonomski oporavak, ali bi mogle da olakšaju procese upravljanja u finansijskoj sferi i da omoguće Centralnoj banci da bolje sagleda prilive novca i ponašanje potrošača", zaključio je Koltašanov.

strana 1 od 180 idi na stranu