"Ugalj opstaje jer smo sve izgradili po njemu"

U oktobarskom izveštaju, naučni panel Ujedinjenih nacija o globalnom otopljavanju naveo je da je za izbegavanje najgoreg uništenja neophodna radikalna transformacija svetske ekonomije u narednih nekoliko godina.

Ključno za tu transformaciju je brzo izbacivanje uglja, piše Nedeljnik.

Pa ipak, tri godine posle Pariskog sporazuma kada su svetski lideri obećali akciju, ugalj ne pokazuje znake nestanka.

Iako će upotreba uglja s vremenom nestati, Međunarodna agencija za energiju navodi da se to neće dogoditi dovoljno brzo da se izbegnu najgori uticaji na klimatske promene. Prošle godine, globalna proizvodnja i potrošnja se povećala posle dve godine pada.

Ugalj je jeftin, ima ga u velikim količinama i od svih fosilnih goriva najviše zagađuje i najveći je izvor energije potrebne za proizvodnju struje.

I pored toga što obnovljivi resursi poput solarne energije i energije vetra postaju sve dostupniji. Uskoro, ugalj neće imati finansijskog smisla. Ali zašto je tako teško odustati od njega?

Jer postoje milioni tona ispod zemlje. Moćne kompanije koje podržavaju moćne vlade često u vidu subvencija, žele da prošire svoja tržišta pre nego što bude prekasno. Banke i dalje profitiraju od toga. Velike elektromreže dizajnirane su za potrošnju uglja. Fabrike uglja su siguran način za političare da isporuče jeftinu struju i ostanu na vlasti.

Čak iako se obnovljivi izvori energije brzo šire, granice ipak postoje: funkcionišu samo kada vetar duva i sunce sija, a uz to je potrebno preraditi tradicionalne elektromreže.

"Glavni razlog što ugalj opstaje je jer smo sve izgradili po njemu", rekao je Rohit Čandra koji je autor doktorske disertacije o energetskoj politici na Harvardu.

Opširnije u štampanom izdanju Nedeljnika.