U NBS očekuju još bolje ekonomske izglede, objašnjavaju i zašto

Uzimajući u obzir činjenicu da se srpska ekonomija već četvrti mesec zaredom oporavlja brže od inicijalnih očekivanja i činjenicu da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, Narodna banka Srbije je revidirala centralnu projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2020. godinu sa -1,5% na -1,0%", navodi se u saopštenju NBS.

"S druge strane, po pitanju ekonomskih izgleda za ovu i narednu godinu, suočeni smo sa izraženim i vrlo često prenaglašenim pesimizmom pojedinih međunarodnih finansijskih institucija. Ako je to i bilo razumljivo u martu i aprilu, kada još uvek nije bilo adekvatnih ekonomskih pokazatelja i kada smo svi bili suočeni za izraženom neizvesnošću po pitanju toka pandemije i njenih posledica, utoliko to nije razumljivo danas, kada već imamo javno dostupne i međunarodno prihvaćene i uporedive makroekonomske i fiskalne podatke za više od pola godine", objašnjavaju u NBS.

Кada je reč o rizicima, Narodna banka Srbije procenjuje da su rizici projekcije za 2020. godinu asimetrični naviše, odnosno vidi mogućnost da rezultat na kraju godine bude i bolji od -1,0 odsto, i pored neizvesnosti i rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja.

U svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama za Srbiju, Svetska banka izašla je sa procenom da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine biti realno smanjen za 3,0 odsto, a Evropska banka za obnovu i razvoj, sa još negativnijom procenom da će Srbija ove godine zabeležiti realni pad BDP-a od 3,5 odsto.

Kako navodi NBS, "jednostavnom računicom može se doći do zaključka da je reč o projekcijama čija je verovatnoća ostvarivanja veoma mala".

"Potrebno je samo uzeti u obzir ostvarenje u prvoj polovini godine i pogledati šta je potrebno da se dogodi u drugoj polovini godine, kako bi se takva projekcija za celu 2020. ostvarila."

Prema zvaničnim i međunarodno uporedivim podacima Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod Srbije je u prvoj polovini godine smanjen u odnosu na prvu polovinu prethodne godine za 0,8 odsto, što spada u prva tri rezultata po pitanju ekonomske aktivnosti u Evropi, navodi NBS.

Srpska ekonomija je u prvom kvartalu zabeležila rast od 5,1 odsto, dok je pad u drugom kvartalu, zahvaljujući pravovremenoj reakciji nosilaca ekonomske politike, ograničen na 6,4 odsto, što je višestruko manji pad u drugom kvartalu u odnosu na većinu ostalih evropskih zemalja.

Ne ulazeći u tehniku izrade projekcija koja se razlikuje kod svake institucije, kako navodi NBS, "jednostavnom aritmetičkom računicom dobija se da bi za pad BDP-a Srbije od 3 odsto ili preko 3 odsto u 2020, bilo potrebno da međugodišnji pad BDP-a u drugoj polovini godine bude veći od 5 odsto, što bi praktično značilo isti ili sličan rezultat kao u drugom kvartalu, kada više od mesec dana značajan deo srpske ekonomije ili nije radio ili je radio smanjenim kapacitetom".

"Već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka, vidimo da je tako nešto praktično nemoguće. Industrijska proizvodnja i u julu i u avgustu beleži međugodišnji rast, što je slučaj i sa prometom u trgovini na malo i sa pokazateljima tržišta rada, dok je izvoz na putu normalizacije."

U ovom trenutku, uzimajući u obzir julske i avgustovske podatke i vrlo konzervativne pretpostavke za ostatak godine, Narodna banka Srbije procenjuje da će BDP u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2 odsto uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, imajući u vidu dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada.

Кada se posmatra tromesečna dinamika BDP-a, po isključenju sezonskih efekata, procenjujemo da će BDP Srbije u trećem kvartalu biti veći u odnosu na drugi kvartal za preko 6 odsto desezonirano, dok u četvrtom kvartalu treba očekivati dodatni oporavak ekonomije i rast od oko 3 odsto desezonirano u odnosu na treći kvartal.

"Ovakva procena pokazuje da oporavak svakako nije završen i nije jednak u svim privrednim granama, ali da za sada u slučaju Srbije zaista ima oblik latiničnog slova V", zaključuje se u saopštenju NBS. Кoji su ključni faktori koji stoje u pozadini ovakvih ekonomskih rezultata Srbije i projekcije Narodne banke Srbije?

Prvi faktor je, navode iz NBS, činjenica da je Srbija donela obiman i sveobuhvatan paket monetarnih i fiskalnih mera i jednako važno, činjenica da je paket donela u najkraćem roku, čime je sprečen pad poslovnog i potrošačkog poverenja i time očuvana radna mesta i proizvodni kapaciteti.

"Paket ekonomskih mera iznosi oko 12,5% BDP-a, pri čemu ta cifra ne uključuje efekte moratorijuma na kredite. Pored zastoja u otplati obaveza građana i privrede, Narodna banka Srbije je jedna od centralnih banaka u Evropi koja je najbrže reagovala i drugim merama, a pre svega smanjenjem referentne kamatne stope za ukupno 100 baznih poena i pravovremenim obezbeđivanjem dovoljne dinarske i devizne likvidnosti čime je očuvana puna stabilnost bankarskog sistema."

Drugi faktor se oslanja na postignutu i očuvanu stabilnost, "koja se često ili zaboravlja, ili se uzima zdravo za gotovo, a zahvaljujući čemu je Srbija novu krizu dočekala znatno spremnije nego prethodnu", naveli su iz Narodne banke.

Srbija je i tokom same pandemije uspela da očuva punu cenovnu, ukupnu makroekonomsku i finansijsku stabilnost, u čijoj je osnovi stabilnost deviznog kursa. U prilog tome govori i činjenica da je tokom pandemije imala solidan priliv stranih direktnih investicija, navode iz NBS.