U koroni jagma za kešom: Tražnja građana za kreditima drastično porasla od početka pandemije

Naročito za refinansirajućim, potrošačkim i keš pozajmicama koje su činile gotovo polovinu ukupnog zaduženja stanovništva od oko 11,2 milijarde evra na kraju prošle godine.

Ekonomisti i bankari smatraju da je podizanje gotovine pogurala finansijska podrška države u prethodnom periodu, ali i nikad niže kamate, pišu Novosti.

Kada je reč o broju svih kredita koji se trenutno otplaćuju, prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, gotovo dve trećine čine ove pozajmice. Dok je dug za gotovinske pozajmice povećan za 10 odsto, potrošački su otišli naviše za čak četvrtinu. U odnosu na 4,8 milijardi evra keša koje su žitelji Srbije otplaćivali pre godinu dana, sada vraćaju rate za 5,2 milijarde evra. To je povećanje od gotovo pola milijarde evra za 12 meseci.

Potrošački krediti, koji predstavljaju namenske pozajmice za konkretne proizvode sa profakturama iz prodavnica, u ukupnoj sumi svih zajmova stanovništva čine oko dva odsto. Kod njih je, međutim, za proteklih godinu dana uočen drastičniji skok - više od 26 odsto. Time je zapravo nastavljen trend i od prethodne godine. Sa 17,9 miliona dinara na kraju 2020. godine, taj dug je porastao na 22,6 miliona dinara na kraju minule godine.

"U praksi se osetnije primećuje porast tražnje za keš kreditima, jer je povećanje plata i upliv novca od državne pomoći uticao da se ljudi opuste i zaduže za kupovinu automobila, nameštaja, bele tehnike, garderobe", objašnjavaju bankari koji rade sa kreditima za stanovništvo. "Naročito se traže refinansirajuće pozajmice. Kamatene stope su snižene, pa su mnogi uvideli da se isplati uzeti keš po boljim uslovima, zatvoriti prethodni skuplji, a da uz istu ratu i rok otplate, čak i ostane nešto novca. Te pare idu dalje u promet, za zadovoljavanje potrošačkih potreba i privreda nastavlja da se kreće. Sve to ukazuje na bolji standard naših klijenata i veću mogućnost da uzimaju kredite".

Potpuno drugačije mišljenje ima profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, koji smatra da je jedino ekonomsko objašnjenje za porast broja korisnika keš kredita u poslednje dve godine - veće siromaštvo građana.

"Koliko god da govorimo o porastu primanja, manjim kamatama ili merama, u poslednje dve godine mnogo ljudi je osiromašilo", objašnjava Hanić. "Da bi zatvorili tekuće obaveze, neophodan im je novac koji nemaju i zato moraju da ga pozajme. Mnogi su od perioda pandemije ostali bez posla, primanja, ili su im prihodi smanjeni. Verovatno je mnogo situacija u kojima su oni koji ne raspolažu svojim prihodima najracionalnije, pozajmili novac, pa su keš kreditima gledali da se izvuku iz dugova ili pokriju troškove na koje su navikli, a koje sebi više ne mogu da priušte".

Kako Hanić kaže, keš krediti nikako nisu povoljni, već naprotiv, spadaju u skuplje proizvode i većina ih verovatno uzima da bi prevazišli probleme koji su ih zadesili.

S druge strane, prema rečima Vladana Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, na skok tražnje za kešom uticale su ekonomske mere države tokom pandemije, među kojima moratorijumi na otplatu kredita, finansijska pomoć građanima, kao i pozajmice uz garanciju države.

Mere pokrenule potrošnju

"Rast privredne aktivnosti očekivano je uticao i na kreditnu. Preduzete mere bile su ključne da se 2020. godine ne zaustavi ekonomija, jer su pokrenuti lična potrošnja i investicije. To su osnovni generatori rasta privrede. Nikad nisu bile niže kamatne stope i mnogi su to iskoristili, i stanovništvo i privreda. Značajan faktor je i odluka o skraćivanju roka otplate gotovinskih kredita sa deset na šest godina. Time je smanjena neizvesnost i povećana sigurnost u otplatu", kaže Vasić.

Dug veći – docnja manja

Iako su građani više para pozajmili od banaka, sve je manje onih koji kasne sa otplatom. Kako Vasić kaže, smanjena su nenaplativa potraživanja. Kašnjenje u otplati kredita zabeleženo je u 3,1 odsto slučajeva. Učešće docnje u dugu preduzetnika bilo je 3,6 procenata, a stanovništva - 2,6 odsto. Problematičnih kredita je tri godine ranije bilo 5,3 procenta, na kraju 2017. godine - 8,7 odsto.