Radnici mole: Spasite Termoelektro

Radnici Termoelektra, koji žele da se ta firma reorganizuje i spasi od bankrota, zatražili su od države i Poreske uprave da na sednici odbora poverilaca Termoelektra, 16. maja, podrže plan reorganizacije te firme, što je presudno za spas i opstanak Termoelektra, rečeno je danas na konferenciji za novinare u Savezu samostalnih sindikata Srbije.

Ako Poreska uprava, kao predstavnik države, kojoj Termoelektro na ime poreza duguje oko 700 miliona dinara ili oko 35 odsto ukupnog duga, ne podrži plan reorganizacije kompanije, Termoelektro će u roku od 30 dana bankrotirati. To će biti kraj te renomirane kompanije, koja postoji od 1948. godine i koja može i ubuduće dobro da posluje i kod nas i u inostranstvu i da donosi profit državi, rekao je na konferenciji za novinare poverenik sindikalne organizacije Termoelektra Alaksandar Vesković.

On je ukazao da je potrebno formirati "pravi" odbor poverilaca, koji želi da spasi firmu od bankrota, a ne da o sudbini Termoelektra odlučuje postojeći, fiktivni odbor, koji su formirali vlasnici Termoelektra "ispod žita" i bez učešća mnogih velikih poverilaca, radnika i države, kojoj se duguje za poreze, rekao je on i naglasio da zbog toga taj odbor nije legitiman.

Vesković je ukazao da su vlasnici Termoelektra napravili verovatnu listu potraživanja od Termoelektra, po kojoj su radnici, država i mnogi veliki poverioci prikazani da imaju zanemarljiv procenat tog duga, a Termoelektro projekt je prikazan kao najveći poverilac, kome Termoelektro duguje oko dva miliona evra i koji će, kao najveći poverilac, odlučivati o sudbini Termoelektra.

Vesković je naveo da zakon o stečaju omogućava formiranje Odbora poverilaca, ako skupština preduzeća sazove 20 odsto poverilaca od ukupnog duga kompanije i ukazao da Termoelektro duguje oko 12 miliona evra, tako da dva miliona evra koje Termoelektro duguje Termoelektro projektu, nikako nije 20 odsto tog duga, zbog čega taj Odbor poverilaca nije legitiman i ne može donositi odluku o sudbini Termoelektra.

On je naglasio da je taj dug prema Termoelektro projektu, kćerki firmi Termoelektra fiktivan, jer je u periodu tog zaduženja Termoelektro imao poslove vredne 60 miliona evra, istakavši da je sve to namerno namešteno da bi Termoelektro bankrotirao.

Vesković je naveo i da je problem to što je generalni direktor Termoelektro projekta Mirko Stojkov, član Upravnog odbora Agencije za licenciranje stečajnih sudija i istakao da je Stojkov u sukobu interesa, jer će on sa stečajnom upravnicom Termoelektra da odlučuje da li Termoelektro duguje ili ne Termoelektro projeketu.

Bivši radnik Termoelektra, sa 40 godina staža u toj kompaniji, Zoran Stanković je objasnio da je Termoelektro 2008. godine prodat novom vlasniku "Konfitrejdu" iz Ženeve, koja je imala jednog zaposlenog, istakavši da ta firma ima predstavništvo u Geneks apartmanima u Beogradu, gde sedi Žarko Blanuša, "koji je najvećim delom kriv za sadašnje stanje u Termoelektru sa još nekoliko ljudi".

Stanković je naveo da su faktički vlasnici Termoelektra preko "Konfitrejda" Vadim Kumin, deputat u Ruskoj dumi i Slava Arbuzov, koji su takodje odgovorni za propast Termoelektra, kao i Kiril Dotscenko i nekadašnji direktor Termoelektra Dragan Mandić.

"Poslednji čovek koji je dobio zadatak da stavi ključ u bravu Termoelektra, je Konstantin Smoročinski, koji je poslednje dve godine bio direktor Termoelektra i koji je uzeo sve šifre kompjutera, ostavio nekoliko čuvara i pobegao u Rusiju, a protiv njega je podneta krivična prijava," naveo je Stanković.

On je rekao da su novi vlasnici kada su došli u Termoelektro prvo umanjili vrednost akcija kompanije za oko 100 puta, zatim otpuštali zaposlene, druge zapošljavali, zaduživali firmu, pravili mnoge sumnjive i fiktivne ugovore, ispumpavali pare iz firme na Kipar i na kraju oterali firmu u stečaj.

Raspolažemo svim pisanim dokumentima i bankarskim transakcijama sa oko 150 miliona evra prometa kojima treba ući u trag, jer je sav novac otišao na Britasnka devičanska ostrva, Kipar i republike bivšeg ŠSR-a, istakli su radnici Termoelektra na konferenciji.

Oni su naveli da su se obraćali nadležnim državnim organima sa priloženom dokumentacijom, medju kojima i bivšem premijeru i prvom potpredsedniku Vlade Srbije, MUP-u, Ministarstvu pravde, Agenciji za borbu protiv korupcije, a danas su se sastali i sa savetnikom premijera Srbije Aleksandra Vučića od koga su dobili podršku za reorganizaciju firme.

Ministarstvo pravde je, kako je rečeno na konferenciji, sav materijal prosledilo Tužilaštvu koji sve treba da istraže.

Termoelektro, kako su ukazali, ne traži novac od države, već podršku da se slučaj istraži i da nadležni državni organi pomognu da se usvoji plan reorganizacije kompanije, koji radnici pripremaju, a zalažu se i za što skorije usvajanje novog zakona o stečaju, koji će omogućiti radnicima da više utiču u odlučivanju o budućnosti preduzeća u sterčaju.

Propadanjem Termoelektra propašće i ideja reformi u Srbiji, a spas te kompanije bi bio podstrek za još 20-ak firmi u Srbiji koje su u sličnoj situaciji, da ne budu nemi posmatrači već da reaguju i spasu svoje firme, poručili su radnici Termoelektra, koji su svi dobili otkaze od kada je firma u martu otišla u stečaj.

Predsednik Industrijskog sindikata Srbije Dragan Matić istakao je na konferenciji da je spasavanje Termoelektra u skladu sa planovima iz ekspozea premijera Vučića, koji je rekao da će se zalagati da se spasu i oporave sva preduzeća za koje je to moguće.

On je poručio da je Termoelektro ispit za novu Vladu da pokažu kako su prave reforme moguće.

Radnici Termoelektra u skladu sa planom reorganizacije žele konverziju radničkih potraživanja u kapital firme, odnosno da radnici postanu vlasnici 51 odsto akcija kompanije, kako bi mogli da odlučuju o budućnosti te renomirane kompanije koja ima perspektivu i na srpskom i inostranom tržištu.

Na konferenciji je istaknuto da kada bi Termoelektro, od planiranih oko 500 miliona evra ulaganja u elektroenergetski sistem Srbije ove godine, dobio samo jedan odsto, to bi bilo oko pet miliona evra i time bi to preduzeće rešilo svoje probleme.