Prozjumeri u Srbiji: Kako do sopstvene elektrane?

Hoće li građani zaista moći da postanu kupci-potrošači po pojednostavljenoj proceduri i da li će im biti omogućeno da viškove električne energije koju sami proizvedu vrate u mrežu i po kakvim uslovima?

"Domaćinstva u Srbiji će po novom zakonu o OIE steći pravo da postanu kupci-potrošači, što znači da će postavljanjem panela na krov kuće moći da proizvode i troše tu struju, dok će, kada nema proizvodnje, moći da troše energiju sa mreže, a višak proizvodnje će predavati u mrežu pa bi na kraju meseca račun trebalo da im bude niži za onoliko koliko su više proizveli nego što su potrošili“, rekao je moderator Dejan Stojadinović na konferenciji o solarnoj energiji koja je održana u organizaciji portala Balkan green energy news.

Ogroman potencijal

"U prozjumerima leži ogroman potencijal za iskorišćenje solarne energije. U EU se procenjuje da će do 2050. pola populacije biti prozjumeri“, kazala je Jasmina Trhulj, koja je rukovoditeljka Odeljenja za električnu energiju Energetske zajednice, na panelu „Solar za građane – demokratizacija energetike na delu ili kako do sopstvene solarne elektrane?“.

„Zemlje EU sada podižu targete za prozjumere, ovih dana je veoma to aktuelno u Austriji, target je udesetostručen, planiraju milion ’ruftopova’ do 2030. godine“, kazala je Trhuljeva.

„Srbija i ostale zemlje EZ prate trendove u Evropi. Zakon je veoma dobar i daje dobru osnovu da se ’prozjumerizam’ pokrene u Srbiji“, dodala je.

Prema njenim rečima, Srbija i zemlje Balkana u tom pogledu ne zaostaju mnogo za EU, a možemo i da se poslužimo iskustvima evropskih zemalja pri kreiranju sopstvenog sistema.

Pokušaj da se postane prozjumer

„Moje domaćinstvo je krenulo s idejom da postanemo prozjumeri, želeli smo da postavimo solarne panele i proizvodimo energiju i pokrijemo oko 60 odsto naše potrošnje u domaćinstvu. Priča počinje još 2016, kada je informisanost svih učesnika u tom procesu bila jako niska“, kazala je Ana Džokić iz energetske zadruge Elektropionir.

„Na kraju smo stigli do toga da čitavu proizvodnju predajemo mreži, a dve stvari su nam dale signal da odustanemo: da zamenimo monofazno za trofazno brojilo i da se instalira novo brojilo, što je oko dve hiljade evra dodatno. Tada smo isključili elektranu“, kazala je Džokićeva.

„Onda smo pokrenuli energetsku zadrugu i ponovo krenuli u proceduru jer nam je rečeno da kao domaćinstvo ne možemo da postanemo proizvođači, već mora biti pravno lice“, objašnjava ona i ističe da do danas (sedam meseci) nije dobijen odgovor Distribucije, a sam zahtev košta 50 evra, plus još 30 evra za neke takse, a prolazi se i procedura dobijanja građevinske dozvole kao za bilo koju građevinu, iako se radi o elektrani snage fena za kosu.

Kako će to da to funkcioniše u praksi?

Miodrag Vuković, direktor firme Conseko, objasnio je prednosti „net-metering“ sistema, koji omogućava da se distributivni sistem koristi kao akumulator viškova proizvedene energije.

Naime, solarne elektrane za sopstvenu potrošnju daju informacije o proizvodnji i potrošnji električne energije iz mreže i imaju mogućnost da ograničavaju vraćanje energije.

„Period povratka investicije je oko 7,3 godine, ukoliko bi se sva energija koristila za sopstvenu potrošnju. Taj sistem košta 7.000 evra“, kazao je Vuković predstavljajući sistem i dodao da postoje i jeftiniji, od 3000–4000 evra, u zavisnosti od snage fotonaponskog sistema koju odaberete.

Prema njegovim rečima, treba odabrati optimalan sistem u odnosu na potrošnju domaćinstva.

Procedura komplikovana

„Složena je procedura u elektrodistibuciji i građevinskom odeljenju jer se traži i lokacijska dozvola, bez obzira na snagu elektrane, što je uz sve ostalo komplikovano i za građane i za distribuciju“, naveo je Vuković i izrazio nadu da će se dodatna administracija izbeći na tim poslovima.

„Do sada nismo imali zakonske osnove da prepoznamo nove kategorije korisnika“, kazao je Dušan Vukotić, specijalista za upravljanje DEES iz Elektrodistribucije Srbije.

„Sada se situacija promenila, više mrežu ne posmatramo kao pasivnu, već vrlo aktivnu. Takva mreža donela je potrebu za novim zakonima. Moraćemo da izradimo podzakonska akta. Formirali smo radne timove i postavljeni su nam vrlo kratki rokovi, moraćemo da donesemo pravilo o radu elektrodistributivnog sistema, za par meseci“, kazao je Vukotić.

„Tek donošenjem novog zakona će se otvoriti mogućnost da nove kategorije budu drugačije tretirane“, dodao je, objasnivši da je to krovni zakon, ali će podzakonski akti i naročito pravilo o radu sistema mnogo toga urediti.

„Radi se o par meseci, uradićemo to najbrže što možemo“, kazao je Vukotić.

„Prema zakonu, troškove zamene brojila snosi podnosilac zahteva, kupac-potrošač. Ostaje da vidimo da li će se to menjati. Trošak je reda 40.000–50.000 dinara ukoliko je staro brojilo, a manje ako je novo“, kazao je Dušan Đukić, šef službe za energetiku distributivnog područja Novi Sad, Elektrodistribucija Srbije, govoreći o ubrzanoj proceduri za elektrane snage 8–10 kilovata.