Posle 30 godina Srbija izvozi i u Albaniju

On je naglasio i da se nakon 30 godina izašlo i na albansko tržište.

"Ponuda i potražnja su merila za cenu, a ako imate novo tržište, normalno je da će cene poskupeti. U celoj EU i u svetu jaja su najviše poskupela od svih prehrambenih poljoprivrednih proizvoda zbog poskupljenja stočne hrane i transporta, ako i zbog pokidanih logističkih lanaca'', rekao je Đaković i dodao da je, po njegovom mišljenju, cena jaja prethodnih godina u Srbiji bila nerealno niska, kada se uzme u obzir koliko je potrebno da se dostigne proizvodnja jaja na farmama ili na drugim mestima gde su ogromni troškovi i štete.

Prema njegovim rečima, u srpskom pravilniku se sa evropskim standardima ne poklapa prostor u kojem držimo koke nosilje, što ne dozvoljava srpskim živinarima da plasiraju svoje proizvode u Evropskoj uniji.

Kako je izjavio, postoje određeni zahtevi EU da se taj prostor poveća, odnosno kvadratura kaveza u kojem će se kokoške nalaziti ili da budu u slobodnom držanju.

''Ono što mi treba kao država da uradimo jeste da pomognemo živinarima da dostignu takve standarde jer oni sami teško tako mogu da urade zbog višemilionskih investicija. Možemo to rešiti kroz subvencije u agrarnoj politici, za investiciona ulaganja u živinarsku proizvodnju'', rekao je Đaković i dodao da je to proces koji traje nekoliko godina. Međutim, po drugoj školi mišljenja, kako je rekao Đaković, povećava se problem bolesti kod kokoški, otežava se kontrola njihove zdravstvene bezbednosti.

''Mora dosta propisa da se ispoštuje, ali pošto smo na putu ka EU moramo prihvatiti pravila koja su odredili'', izjavio je Đaković.

Kako je ocenio, postoji i opasnost da lisica odnese nekoliko desetina kokoški samo za jednu noć.

''Trenutno je cena za domaće proizvođače korektna i uspevaju da zarade iako se može uštedeti na tržišnim maržama, jer su one drastično velike u odnosu na jaja, bile, a i danas su. Cenu takođe određuje i kupovna moć zemlje. Hrvatska je, na primer, peta u Evropskoj uniji po ceni jaja, a poslednji po zaradama'', rekao je Đaković i dodao da sledi velika tražnja za uskršnje praznike, ali da to ne može mnogo uvećati cenu jaja, jer je već dovoljno rentabilna i visoka i nema potrebe da ide dalje.

Kako je ocenio, bez 25 dinara se ne može kupiti srednja klasa jaja u proseku u Beogradu.

''Vredi izdvojiti novac za kvalitetna jaja, a najskuplja domaća hrana je bolja nego uvozna. Ako želimo da nam neko i dalje živi na selu i da kupujemo te domaće proizvode, to je način da pomažemo kupovinom domaćih proizvoda. Jedna kafa u centru Beograda je kao pet komada jaja. Da li su nam zapravo kafići preskupi, a jaja u stvari povoljna'', upitao je Đaković i dodao da bi trebalo znati od koga se kupuje i da je bitna šarenolika ishrana, kao i povremena promena proizvođača.