Mali odbrusio Nikeziću: Mi pišemo ekonomsku istoriju Srbije jer ste Vi ostavili prazan papir

Mi prenosimo objavu u celosti:

U trećoj godini svetske krize Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde, se evo čudi – pa, krizi. Na to kaže “bez promene ekonomske politike i približavanja Srbije Evropi nema boljeg života za naše građane“.

Evo ga rešenje, dao nam ga baš Nikezić, bivši državni sekretar Ministarstva finansija u godinama kada je Srbija i u praksi saznala šta je to ekonomski bankrot jedne zemlje sa tek osam milijardi dinara na računu, što tog meseca nije bilo dovoljno ni za isplatu penzija.

Da, Nikeziću, navikli ste na izolovanu Srbiju bez investitora, bez ekonomskih aktivnosti i razvoja, zamrznuto ostrvo u Evropi koje nema nikakve veze sa tom istom Evropom pa na nju ništa i ne utiče, jer nije ni bilo ničega.

Tako ste upravljali ekonomskom politikom Srbije da smo bili ekonomska statistička greška Evrope.

Danas Srbija to više nije. Danas smo čvrsto ekonomski povezani sa Evropom, danas imamo evropske i svetske investitore koji ovde ulažu, ali, u krizama to znači da se ekonomskim kanalima uliva i kriza, ne samo novac.

To svaki vrsni ekonomista zna, ali me ne čudi što Vi, eto, ne znate.

Koliko Vas šokira činjenica da Srbija ima uvezenu inflaciju sa kojom se bori, da se svetska nestabilnost započeta pandemijom, nastavljena ratom u Ukrajini a potom proširena energetskom krizom preliva i na Srbiju? Puno, verujem. Ali, tako i treba da bude. Jer je zaista neverovatno da ste zemlju držali u ekonomskoj izolaciji, da je nezaposlenost iznosila gotovo 26 odsto, a da je stranih investicija bilo manje od milijardu evra dok je prošle godine ostvaren rezultat od 4,4 milijarde uz smanjene nezaposlenosti na oko devet odsto, sve to uz politiku aktivne pomoći građanima u krizi.

Suočavamo se sa ovom krizom mnogo bolje nego što se Vlada u kojoj ste učestvovali Nikeziću suočavala sa godinama ekonomskog evropskog prosperiteta, dok je Srbija tonula. Brine Vas što usporavamo? Nas je tad brinulo što nigde nismo ni krenuli dok ste Vi i Vama slični odlučivali o upravljanju javnim finansijama.

U ovim teškim godinama mi beležimo rast. Da li biste se zapitali šta bi se desilo da nema krize ako rezultate imamo i u okolnostima preteškim i za mnogo veće ekonomije sa istorijom rasta i razvoja? Mi sada pišemo tu ekonomsku istoriju Srbije jer ste Vi, baš kao i u školi, ostavili prazan papir.

Prema fleš oceni Republičkog zavoda za statistiku Srbija u prvom kvartalu ove godine beleži rast BDP-a od 0,7 odsto, u 2022. smo rasli 2,3 odsto.

Podatke koje iznosite analizirate loše, baš kakav ste i đak, potom i funkcioner bili. Izvlačite iz konteksta jedan mesec, ne napominjete da je prošlogodišnja martovska baza za poređenje bila visoka zbog paničnog rasta potrošnje izazvanog ukrajinskim sukobom, ne iznosite podatak da prihode od akciza upoređujete sa mesecima kada je Srbija promenila poresku politiku prema akcizama na derivate nafte u prvoj polovini marta prošle godine, a sve da bi smanjila pritisak na cene akciznih proizvoda, opet sa ciljem da se očuva standard građama, jer, tu cenu na kraju plaćaju oni.

Danas neko misli o njima, nije maliciozno zavučen u papire vrebajući priliku da se ostrvi na uspeh, frustriran nezadovoljstvom što je on rezultat rada nekog drugog, ne njega.

Javni dug Srbije je u trenutku dok Vi panično tražite diskriminišuće ekonomske podatke koji ne postoje, na Vašu žalost, 50,6 odsto - daleko, daleko ispod crvene zone alarmantnog skoka javnog duga kakav priželjkujete jer ne želite dobro našim građanima, već samo sebi.

Dalje, u prvom tromesečju ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 28,6 milijardi dinara, što je, izvinjavam se zbog boli koju Vam nanosim, ali 46,3 milijardi dinara bolje od planiranog rezultata, imajući u vidu da je po planu on iznosio 74,9 milijardi dinara.

Deficit u martu, mesecu u kome su pala u vodu sva vaša nadanja, iznosi 25,6 milijardi dinara.

Na nivou sektora države u prva tri meseca je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 24,9 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 22,6 milijardi dinara.

Ovo su već možda previše napredne lekcije za Vas.

Vidimo se u nekoj sledećoj statistici. Mi smo u maju, u deceniji u kojoj je Srbija doživela ekonomski preporod, a Vas ostavljamo u godinama ekonomske tuge da nastavite da analizirate sa šokantnim bazama za poređenje iz tih godina.