Koliko košta povratak u Srbiju?

Do toga je dolazilo posebno ako su imali mogućnost da rade od kuće.

Ove selidbe ipak nisu tako jednostavne jer i one zahtevaju određene procedure i nešto zahtevniji prelazak preko granice, piše Politika.

Pojedini koji su odlučili da se vrate u zemlju na duže vreme pitali su našu redakciju da li su oslobođeni plaćanja uvoznih dažbina ukoliko se s pokućstvom vraćaju u zemlju, a u Upravi carina odgovaraju i na druga pitanja koja mogu biti interesantna za one koji se doseljavaju u Srbiju.

Naime, po Carinskom zakonu domaći državljani koji se iz inostranstva vraćaju nakon dve godine neprekidnog rada oslobođeni su plaćanja uvoznih dažbina kada žele trajno da donesu svoje pokućstvo. Ovo pravo imaju i strani državljani koji su dobili državljanstvo ili azil, to jest odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji. Dakle, oslobođeni su plaćanja uvoznih dažbina na predmete za svoje domaćinstvo, osim na motorna vozila, i to u roku od godinu dana od dobijanja državljanstva, azila ili odobrenja za stalno nastanjenje.

Šta sve može preko srpske granice? Limit za neke podignut, za neke potpuno ukinut

Od dokumenata je, navode, potreban detaljan popis selidbenih stvari koje osoba može da popiše i sama i okvirna procena njihove ukupne vrednosti.

Povlastica važi samo ukoliko vrednost tih stvari ne prelazi iznos od 20.000 evra i odnosi se na domaće državljane koji su na radu u inostranstvu proveli najmanje dve, a najviše deset godina. Za one koji su u inostranstvu radili u kontinuitetu više od deset godina nema limita za vrednost selidbenih stvari.

"Povlastica neće moći da se ostvari ukoliko se uz spisak popisanih stvari ne dostavi i potvrda da je na radu u inostranstvu osoba provela neprekidno najmanje dve godine. Tu potvrdu može pribaviti bilo u našem konzulatu ili u firmi u kojoj je bila zaposlena. Vreme provedeno na radu u inostranstvu može se dokumentovati i odgovarajućom ispravom službe socijalnog osiguranja", kažu u Upravi carina.

Na pitanje da li se uvozne dažbine plaćaju na polovne stvari (belu tehniku, televizor, nameštaj i sl.) koje naši državljani donose u zemlju kada stižu na odmor, u Upravi carina kažu da dâ, i to na samom graničnom prelazu u takozvanom skraćenom carinskom postupku, kada će vam roba biti procenjena i ocarinjena jedinstvenom carinskom stopom od 10 odsto. Kao i svi državljani Srbije, imaju pravo da za svoje lične potrebe i potrebe svog domaćinstva u zemlju unesu robu u vrednosti od 100 evra, ako se neki od tih polovnih uređaja uklapa u ovu vrednost – neće za njega plaćati dažbine.

Mladi sve više pristižu u Srbiju iz dijaspore: Koji su razlozi za to?

Da li plaćam takse i šta mi je potrebno od dokumentacije ako želim da svoj polovan nameštaj transportujem iz Srbije u zemlju gde sam kupio nekretninu?

"Ne, carinske dažbine ne plaćaju se na našoj carini ukoliko pokućstvo koje transportujete nije namenjeno preprodaji u drugoj državi. Međutim, morate se informisati u vezi s carinskom procedurom i potrebnom dokumentacijom zemlje u koju prevozite pokućstvo. To je najbolje učiniti obraćanjem njihovim carinskim organima ili preko špeditera. Ukoliko nameštaj prevozite u putničkom prometu (automobilom s prikolicom ili kombijem), potrebno je samo da prilikom izlaska iz zemlje našim carinicima pokažete tačan spisak pokućstva koje prevozite, sačinjen u dva primerka, koji će oni nakon provere overiti. Ako ga pak prevozite u teretnom prometu (kamionom), potrebno je obratiti se nadležnoj carinarnici, koja će sačiniti dokumentaciju za izvoz pomenutog pokućstva", navode u Upravi carina.