Ko ima pravo na Antarktik?

Pretenzije na šesti kontinent će imati bar desetak zemalja.

Sada su na najjužnijem kontinentu u toku radovi i ispitivanja, izučavaju se resursne baze, piše “Glas Rusije” i navodi da se pod debelim ledenim pokrivačem Antarktika skrivaju ogromne rezerve nafte i gasa.

Eksploatacija je, međutim, veoma složena i nerentabilna. No, s obzirom na to da nauka napreduje, može se očekivati da će mnoge zemlje biti zainteresovane za ovo prirodno blago - osim, Australije i Velike Britanije, tu su i Argentina i Čile.

Zamenik načelnika Ruske Antarktičke ekspedicije, saradnik Arktičkog i Antarktičkog instituta Vjačeslav Martjanov je objasnio da je sektor, koji pripada Čileu, takodje zabeležila i Argentina i Velika Britanija, kao sektor na koji pretenduju.

Ako jedna od ovih zemalja kaže da je ta teritorija zaista njena, ona će tada morati da se uhvati u koštac sa protivmerama ne samo Antarktičkog društva, već i preostale druge dve zemlje, ukazao je Martjanov i dodao da je druga stvar okean oko Antarktika, gde takodje već postoje protivrečja medju morskim pravom i dogovorom po pitanju korišćenja morskih resursa.

Stručnjaci kažu da u budućnosti investicije u antarktičku nauku mogu da postanu udeo na pravo korišćenja delova šestog kontinenta.

Martjanov je rekao da se smatra da su dve države “otkrile“ Antarktik. Rusija je sprovela ekspediciju od 1819. do 1821. godine koju su vodili istraživači Belinghauzen i Lazarev, navodi “Glas Rusije” i dodaje da su Amerikanci “našli nekakvog pirata koji je otprilike u isto vreme otkrio Antarktik i to je javno priznato”, zbog čega se te dve države smatraju pronalazačima ovog kontinenta.

Prema pravnim odredbama, bilo koja od ove dve države može da proglasi Antarktik svojom teritorijom. Ni Rusija, ni SAD nisu iskoristile ovo pravo.

Svet, međutim za oko 100 godina može da se suoči sa pravom “gladju” za energentima i tada će se povesti pitanje oko vlasništva nad Antarktikom, ukazuje taj list.

Najverovatnije je da će to ipak biti mirni proces, uveren je doktor geologije i mineralogije Aleksandar Lobusev. Neke države mogu da dozvole sebi ekonomsko osvajanje Antarktika, a najverovatnije je da će medjunarodni konzorcijumi preuzeti upravljanje tim kontinentom, na primer pod vodjstvom Amerike, Rusije ili Kine.

To, što ruska kompanija Rosnjeft izbija u prvi plan na svetskom tržištu nafte, na račun projekata oko Nove Zemlje u Karskom moru. Taj projekat ima medjunarodni karakter čime se briše oštra crta podele medju državama.

Ali, ako dodje do velikog nedostatka energenata, može ponovo doći do pooštravanja tih odnosa.

Dogovor o Antarktiku, koji zabranjuje eksploataciju na samom kontinentu, na svakih 50 godina se ponovo razmatra, a na zasedanju 2009. godine nikakve izmene dokumenta nisu usvojene.

Eksperti ne isključuju, da će pri sledećem sastanku predstavnika zemalja učesnica, dogovor možda biti promenjen ili da će neke novine po pitanju granica biti predvidjene 1959.godine. Taj dogovor je potpisalo 12 zemalja, koje su pretendovale na istraživanja na samom ledenom kontinentu, a medju njima i Rusija i SAD. Ovu konvenciju sada podržava 45 zemalja.