Privreda se stabilizovala nakon 5 meseci: Potrebne nove, "targetirane" mere

Nakon pet meseci od prvog slučaja koronavirusa u zemlji i posledica pandemije na organizaciju poslovanja i rad firmi, predstavnici tri privredne komore ocenjuju da se poslovanje stabilizovalo ali da su hitno potrebne nove "targetirane" mere, obzirom na neizvesnost poslovanja koju donosi zima i stanje privreda u EU.

Vodeći ljudi Američke privredne komore u Srbiji (AmC h a m), Francusko-srpske privredne komore (C CFS) i predstavništva konfederacije italijanske industrije - Konfindustrija Srbija, kažu da je nezahvalno prognozirati kako će izgledati kraj ove godine ili naredna, već da treba što pre digitalizovati poslovanje, podstaći izvoz proizvoda malih i srednjih preduzeća, ukinuti ili smanjiti brojne lokalne i državne takse...

Država je danas počela sa isplatom 60 odsto minimalca zaposlenima u preko 235.000 preduzeća dok će od septembra pomoć dobiti i novoosnovane firme.

Reč je o novom paketu vrednom 66 milijardi dinara koji se nadovezuje na prethodni od 5,1 milijardu evra, što mimo ostalih mera, čini skor od 5,8 milijardi evra izdvajanja iz budžeta.

Nakon što je država izašla sa širokim paketom ekonomskih mera, koje u AmC h am-u ocenjuju kao pravovremene i dobre, sada je pomoć privredi potrebno precizno usmeriti u pojedine manje "niše" kroz precizne mere, kaže potpredsednica Američke privredne komore, Amalija Pavić.

"Širina paketa je odlična, i fokus na mala i srednja preduzeća, što je svuda u svetu fokus. Nešto što je AmC h a m u razgovorima sa nadležnima podcrtavao je da smo mi zapravo za targetiranije mere", kaže Pavić.

Važno je smanjiti administrativna opterećenja i preći na elektronsko poslovanje i u državnoj i u privrednoj administraciji, i raditi na proporcionalnoj naplati komunalnih taksi, poručuju iz ove Komore koja broji više od 200 američkih, međunarodnih i lokalnih kompanija koje zaposljavaju preko 95.000 građana Srbije.

Pavić smatra da su velike mere pomoći istrošene i da je sada vreme da se analizira tačno po oblastima, kome i na koji način, se još može pomoći.

Procene članica ove komore s početka epidemije su da će imati pad prihoda u proseku 25 posto, a postoje firme koje ne očekuju pad prometa uopšte, poput konsultantskih kuća i firmi iz IT sektora.

Hoteli u gradovima, s druge strane, trpe ogromnu štetu a predviđaju da će pad njihovog prometa biti samo ove godine 85 posto.

"Međutim, hotelijeri smatraju da bi ta cifra mogla da bude i veća jer kraj godine ne znači i kraj pandemije", dodaje Pavić.

Članice ovog udruženja, njih 71 odsto, planira da zadrži isti broj zaposlenih s početka godine, međutim, svega 14 posto planira novo zapošljavanje do kraja 2020. iako je u svojim planovima za ovu godinu prvobitno 61 odsto njih želelo da zaposli nove radnike.

Nakon inicijalnog šoka u kome su se našla sva preduzeća u zemlji u martu, pet meseci kasnije, prave se bilansi stanja.

I dalje je rizično davati bilo kakve prognoze jer epidemiološka situacija nije predvidiva, saglasni su sagovornici Tanjuga.