Luka Bar treba tajkunima, ne Srbiji

Tako nešto nikako ne može biti interes države, već samo poslovnih planova pojedinih biznismena.

Ovako stručnjaci reaguju na inicijativu Miodraga Kostića, vlasnika MK Komerca, da se država vrati realizaciji pomalo već zaboravljenog projekta, ulaganja u prugu Beograd - Bar kako bi se stvorili uslovi da srpski kapital postane vlasnik manjinskog dela Luke Bar.

Po Kostićevom mišljenju to bi bio veliki podsticaj za razvoj srpske privrede. Stručna javnost pak ima sasvim drugačije mišljenje.

Goran Nikolić, ekonomista Centra za novu politiku, ističe da nikako nije pravi trenutak da država izdvaja sredstva za rekonstrukciju pruge Beograd - Bar za koju prema nekim procenama treba obezbediti između 250 do 300 miliona evra.

"Sasvim je druga stvar da li je to neophodno ili ne, međutim nije realno da država može obezbediti pare za tako jednu veliku investiciju. Poznato je da imamo 'rupu' u budžetu i zaista ne znam gde bi država mogla da nađe potrebna sredstva a da se ponovo ne zaduži što nikako ne bi bio pametan potez", kaže on.

Nikolić navodi da "ako je interes srpskih biznismena da kupe Luku Bar, neka oni to i učine međutim nerealno je da se od države očekuje pomoć kroz ulaganje u remont pruge Beograd - Bar". On dodaje da je luka Bar tek treća ili četvrta po značaju za izvoz Srbije.

Ključna luka za Srbiju je Omišalj kod Rijeke. U tu luku pristaju brodovi sa najvećom tonažom. Preko luke Omišalj Srbija dobija i rusku naftu. Posle nje, naglašava Nikolić, najveća luka za našu privredu je ona u Kopru, a tu je i Konstanca.

Luke Omišalj, Kopar i Solun imaju bolju saobraćajnu infrastrukturu od luke Bar pa je zbog toga i transport robe tim pravcima jeftiniji. Ka luci Konstanca se saobraćaj uglavnom odvija vodenim putem koji je ujedno i najjeftiniji.

Preko luke Bar se odvija samo 20 odsto izvoza srpske robe, dok najveći broj privrednika koristi luke Kopar i Omišalj. Gotovo svi veliki uvoznici, od trgovaca automobilima do kineskih firmi, koriste hrvatske luke jer je put roba železnicom do odredišta u Srbiji ne samo jeftiniji, nego i ne zahteva pretovar, s obzirom na to da su mogućnosti kontejnerskog prevoza prugom Beograd - Bar ograničene.

Tako se recimo poljoprivredni proizvodi iz Vojvodine najviše izvoze preko luke u Kopru a žitarice se ka stranim kupcima transportuju baržama ka luci Konstanca. Luka u Rijeci je značajna za Srbiju jer preko nje u našu zemlju stiže ruska nafta dok je ka Solunu orijentisana privreda južne i istočne Srbije.

Mahmut Bušatlija, ekonomski konsultant, kaže da ne postoji nijedan razlog da Srbija državnim parama finansira remont pruge Beograd - Bar.

"Naša država u ovom trenutku nema para. To znamo svi. Zbog toga ne treba da ulaže u bilo kakve infrastrukturne projekte. Jedini izuzetak je Koridor 10 za čiju izgradnju su obezbeđena sredstva iz inostranstva. Prema tome, nema ni smisla ni potrebe da država finansira poslovne planove biznismena koji žele da kupe udeo u Luci Bar", smatra on.

Bušatlija naglašava da "postoji određeni broj biznismena koji znaju da opstaju samo tako što uvlače državu u svoje poslovne poduhvate. Koliko oni realno vrede i znaju o ekonomiji pokazala je ekonomska kriza".

"Takođe, treba imati u vidu da je luka Bar malog kapaciteta od dva do dva i po miliona tona robe. Da bi se proširio taj kapacitet potrebna su znatna ulaganja od oko 2,5 milijardi evra. Prema tome veliko je pitanje koliko bi se Srbiji uopšte isplatila orijentacija na veći izvoz preko Bara i da li je to uopšte izvodljivo", objašnjava Bušatlija.

On dodaje da ako srpski biznismeni vide perspektivu u rekonstrukciji železnice Beograd - Bar treba da kupe udeo vlasništva u tom preduzeću i onda učestvuju u finansiranju infrastrukturnih radova a ne da uvlače državu u rizične projekte.