Šta se događa? Oglašena prodaja na stotine hotela u Crnoj Gori

Podgorički Dan piše da bi ovi podaci morali da zabrinu nadležne, s obzirom na to da se turizam već duže vreme ističe kao glavna privredna grana u državi koja generiše najveće prihode.

Većina ovih hotela prodaje se na primorju, a njihova cena varira između par stotina hiljada evra, pa do nekoliko miliona.

Situacija daleko od idealne

Da situacija u najjačoj privrednoj grani Crne Gore nije idealna, saglasan je i dekan Fakulteta za biznis i turizam u Budvi Rade Ratković, koji navodi da se situacija iz godine u godinu komplikuje, prenosi Investitor.

"Prema podacima kojim raspolažem, u Crnoj Gori postoji oko 500 hotela, i verovatno su neki od ponuđenih hotela na oglasima duplirani, ali i to je veliki broj. Kod nas dominiraju mali hoteli, i ne čude me ponude za prodaju tih objekata, jer imamo velikih problema sa upravljanjem destinacijom već duže vremena, koji se iz godine u godinu uvećavaju”, kaže Ratković.

Ratković navodi i da su, već duže od tri decenije, omogućili gradnju sekundarnog stanovanja, odnosno u turističkoj strukturi Crne Gore, veliki hoteli čine svega 10 odsto.

"Sve ostalo su takozvani individualni i privatni smeštaj, a najviše je apartmana, odnosno stanova i kuća, što je potpuno pogrešna turistička i urbanistička politika. Dakle, 90 odsto nekvalitetnog smeštaja diktira kvalitet turizma i zato naš turistički proizvod polako gubi. Recimo, Grčka ima oko 80 odsto smeštajnih kapaciteta u hotelima, Kipar ima 100 odsto, Španija 68, a mi svega 10. Drugi problem je naša neodlučnost ka kojem ćemo se tržištu okrenuti, nama su zapadnoevropske države 2019. godine činile 35 odsto ukupnog broja turista, a kod drugih zemalja je išlo i do 70 ili 80 odsto”, ističe Ratković.

Prema Ratkovićevim rečima, crnogorski turistički proizvod slabi i zbog jako kratke sezone, te su do relativno skoro važili za pristupačnu destinaciju, naročito za turiste sa dubljim džepom.

"Sada smo, kada je reč o maloprodajnoj trgovini, među najskupljim u Evropi, skuplji i od Nemačke ili Švajcarske, što je posledica dolaska značajnijeg broja turista u apartmane. Pravog turizma imamo malo, traje jako kratko i teško je rentabilno poslovati u takvim okolnostima. Pojedinačno, preduzetnici ne mogu ići na organizovano tržište, a umrežavanje turističkih kapaciteta kod nas gotovo da niko ne podstiče”, poručuje Ratković.

Zaliv i Bar prednjače po broju oglasa

Kao jedan od gradova u kojem je primetan značajan broj hotelskih kapaciteta koji je na prodaju, ističe se Herceg Novi, gde je na prodaju stavljeno čak 45 hotela. Takođe, u Kotoru je oglašeno čak 36 ovakvih objekata, dok je u Tivtu oglašeno 28. Čak 51 objekat prodaje se u Budvi, dok je u Baru i Ulcinju na prodaju oglašeno 105, odnosno 25 turističkih objekata. Ovo je, čini se, posledica višedecenijskog okretanja primorskog regiona turizmu i porastu gradnje apartmanskih objekata. Cene nekretnina na primorju drastično su porasle od početka rata u Ukrajini.

Ratković ističe da zbog svih ovih okolnosti nije ni čudo što se poslodavci odlučuju na prodaju svojih kapaciteta, jer ne mogu da posluju rentabilno.

"Mi smo samo 2021. godine imali oko 50 miliona gubitaka, a to je dovelo do nezadovoljstva radnika, manjih plata, a ni poslodavci im nisu mogli garantovati velike plate, upravo zbog gubitaka. Takođe, mnogo objekata je izgrađeno u posljednje vreme, priroda se uništava, i to se mora zaustaviti”, kaže Ratković.

Ratković kaže i da pored velikog broja oglasa za prodaju, nije optimista da će biti značajnijeg interesovanja za kupovinu tih objekata.

"Naša privreda je u krizi, nemamo jasnu strategiju, i dok god nam to ne bude prioritet neće biti napretka. Loše upravljamo destinacijom, loša je politika u tom smeru. Naši hoteli imaju kvalitetnu ponudu, usluga u nekim hotelima nekad je bolja nego u poznatijim destinacijama, ali naš destinacijski menadžment nije otvoren ka najjačim zapadnim tržištima”, zaključio je Ratković.