"Hrvatska nije spremna"

Međutim, neki finansijski stručnjaci, poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke Otmara Isinga, smatraju da Hrvatska na to još nije spremna.

Kao jedan od glavnih ciljeva hrvatske spoljne politike već godinama se, pored ulaska u Šengenski prostor, navodi i ulazak zemlje u evrozonu. Taj cilj bi trebalo da bude ostvaren početkom 2023. za šta Hrvatska ima i podršku Brisela. Međutim, ima nekih ekonomista poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Otmara Isinga, koji smatraju da bi ovaj ulazak bio preuranjen.

Nijedna zemlja trenutno nije spremna

Kako je rekao u intervjuu Frankfurter algemajne cajtungu (FAZ), trenutno nijedna zemlja nije spremna za ulazak u evrozonu. "Ja trenutno ne vidim nijednu zemlju koja je dovoljno spremna za ulazak u evrozonu", rekao je Ising za FAZ povodom skorašnje dvadesete godišnjice uvođenja evra u opticaj 1. januara 2002.

"Ne može se reći da svaka nova članica evrozone nužno doprinosi slabljenju evra. Ali te zemlje moraju da garantuju trajnu stabilnost. Nije dovoljno srediti se za venčanje i nakon toga se opet vratiti starim navikama", rekao je Ising, koji je od 1998. do 2006. bio i u ulozi glavnog ekonomiste ECB-a i na toj funkciji u dobroj meri bio zaslužan za strateško planiranje uvođenja evra.

Poslednja je u zonu evra 2015. ušla Litvanija a trenutno ulasku osim Hrvatske stremi i Bugarska. Zapravo su prema ugovoru o članstvu sve članice Evropske unije u trenutku kada ispune kriterijume dužne da prihvate zajedničku valutu. Od toga su zbog posebnih klauzula u ugovoru izuzete Danska i Velika Britanija, koja je u međuvremenu i izašla iz Evropske unije, prenosi DW na hrvatskom.

Heterogenost kao veliki problem za ECB

Ising smatra da je heterogenost članica evrozone, a time i različita težišta kada su u pitanju interesi, već sada veliki problem za ECB. On smatra da bi guverneri nacionalnih centralnih banaka trebalo da se drže zajedničkog kursa, a ne da slede nacionalnu finansijsku politiku.

Ising je odbranio evro od optužbi da je njegovim uvođenjem sve poskupelo. "To važi za dnevne potrepštine pa je zato i utisak takav. Ali kada gledamo izdatke koji troše najveći deo kućnog budžeta poput troškova za stanarinu ili grejanje, oni su ostali stabilni i nakon uvođenja evra", kaže Ising za FAZ.

Ising, koji je pre preuzimanja dužnosti u ECB-u istu funkciju obavljao i u Nemačkoj centralnoj banci, rekao je kako se i tadašnja odluka da se na novčanice evra otisnu simboli koji nisu povezani s nacijama bila odluka koja se pokazala kao ispravna. "Zamislite da su Francuzi hteli na novčanicu da stave Napoleona. Kako bi na to reagovale zemlje koje je Napoleon okupirao? Zato smo se odlučili za simbolični motiv mostova", priseća se Ising.