Jedna obrnuta priča: Zašto sam se vratio da radim u Srbiji

Šta ih je ubedilo da se vrate? Jednostavno, pružena im je prilika da rade na projektima i poslovima koji su u rangu sa svetskim.

Praksa pokazuje da takve uslove nude pojedine firme i strane i domaće, i da se rade značajniji projekti nego u matičnim kompanijama, a njihovi budući radnici trebalo bi da budu spremni da prihvate izazove, imaju samoinicijativu, i da neprekidno uče, priča u razgovoru za B92.net Igor Ilić koji posle boravka van zemlje danas radi na poziciji Data Scientist u Razvojnom centru Majkrosofta. * Činjenica je da mladi ljudi mahom odlaze u inostranstvo prvo zbog obrazovanja, a onda i zbog boljih uslova za rad. To je posebno očigledno kada je IT sektor u pitanju, vi imate priču koja je drugačija, obrnuta, a to je povratak mladih koji su se obrazovali i radili u inostranstvu u Srbiju – u čemu je tajna?

- Zapravo, nikada nisam ni imao želju da živim u inostranstvu. Ipak, pošto sam želeo da se bavim kvantitativnim finansijama, nije bilo realno da karijeru u ovom domenu počnem u Beogradu. Imao sam sreće da dobijem odličan posao u Londonu. Međutim, moja tadašnja devojka se tek vratila iz Hamburga u Beograd posle tri godine rada, a ja sam tek odlazio – to je dovelo do toga da skoro svakog vikenda putujem u Beograd. Posle dve i po godine, odlučili smo da se nađemo na jednom mestu. Prva opcija je bila Švajcarska, ali me je onda kolega iz Londona povezao sa ljudima iz Microsofta, koji su mi pokazali da se i ovde može raditi posao sa globalnim uticajem. U međuvremenu je i moja devojka našla posao u IT sektoru, odlučili smo da damo Beogradu još jednu šansu.

* Šta je potrebno omogućiti, koji su to su uslovi neophodni da bi se stvorila atmosfera da se ljudi vraćaju ovde?

- Prema mom iskustvu, polovina onih koji odu nikada i ne žele da se vrate – to su ljudi kojima jednostavno mentalitet i sredina nisu odgovarali, i oni će ostati tamo gde su, kakve god uslove ovde stvorili. Druga polovina tvrdi da bi se mahom vratila kada bi imala mogućnosti za sličan standard života, bilo kroz nalaženje dobro plaćenog posla, ili otvaranje biznisa. Kreiranje adekvatne atmosfere za one koji žele da se vrate zahteva i vreme i upornost, ali je bitno prepoznati da je prihvatanje digitalne transformacije svih aspekata života neizbežno. Samo ako idemo u korak sa digitalnom revolucijom, možemo stvoriti uslove o kojima govorimo.

* Raditi u Razvojnom centru globalnog IT giganta za mnoge je posao iz snova – možete li nam približiti konkretno vaš deo posla?

- Vodim projekte u čijoj osnovi leži oblast veštačke inteligencije u kojoj se matematički, statistički, modeli kombinuju sa kompjuterskim naukama da bi se postigla inteligencija u određenom domenu. Na primer, iza algoritama za samovozeće automobile, ili algoritama za automatsko trgovanje na berzi – stoje Data Scientist. Naš tim se konkretno bavi poboljšanjem performansi za Microsoft cloud rešenje Azure. * Koliko se rad u Majkrosoftu u Srbiji razlikuje od rada u njegovim drugim filijalama u svetu, možete li da napravite poređenje

- Što se tiče samih projekata, nema razlike. Čak se u određenim timovima u Beogradu, koji su se dovoljno dokazali, rade značajniji projekti nego u centrali u Redmondu. Ipak, što se tiče kulture i atmosfere u timu, razlike postoje. Ljudi su ovde prisniji, druže se van posla i generalno je atmosfera zabavnija. Meni, zbog te atmosfere, za rad mnogo više odgovara kancelarija u Beogradu nego neka od većih filijala širom sveta.

* Kako ubedii svetske kompanije, poput Majkrosofta da dođu i ulažu u Srbiju ili eventualno da se vrate da ovde razvijaju posao?

- Iz iskustva Izraela i drugih svetskih IT sila slične veličine, ubedljivo najbolji način je razvoj uspešnih domaćih startapa. Velike firme kupuju startape i ostaju u zemljama u koje su investirali na taj način, zatim ulažu u obrazovanje čime se stvara osnova za buduće uspešne startape, te sve to dovodi do vrlo stabilne lestvice uspeha.

* Kakva je struktura zaposlenih u vašem timu? Koliki je prosek godina, s kojim stepenom obrazovanja obično započinju posao?

- Kod nas rade mahom mladi, fakultetski obrazovani ljudi, pri čemu je prosečna starost tima ispod 30 godina. Što se tiče konkretno data scientist-a, situacija je specifična u dva aspekta: češće se prijavljuju ljudi iz akademije zbog relevantnih tehničkih znanja i, što je zanimljivo, imamo mnogo ujednačeniji broj prijava što se tiče pola kandidata.

Kao što je poznato, mali broj žena u IT je trenutno veliki globalni problem, koji mi u data science-u nemamo – 50% tima čine žene. Nisam siguran zašto devojke radije konkurišu za data science poslove nego za klasične programerske. Možda zato što posao data scientist-a podrazumeva, uz tehničku ekspertizu, i mnogo više tzv. soft skill-ova: komunikativnosti, prezentacionih sposobnosti, kao i kreativnosti. U svakom slučaju, veoma mi je drago što je tako. * Šta tržište danas nudi i traži – zanimanje Data Scientist je definisano globalno kao zanimanje budućnosti i 2017. godine kao najbolje zanimanje u Americi – gde je tu Srbija?

- U Srbiji trenutno postoji rast tražnje za data scientist-ima, iako je i dalje to tržište mnogo manje nego tržište klasičnih programera. U Microsoftu, ali i u drugim firmama u Srbiji, se rade vrhunski poslovi na svetskom nivou iz ovog domena. U Beogradu i Novom Sadu postoje kompanije koje razvijaju tehnologije razvoja autonomnih vozila, rane dijagnostifikacije raka i specijalnih efekata u holivudskim blokbasterima. Dakle, trenutno je veoma uzbudljivo vreme ukoliko ste data scientist u Srbiji.

* Ali?

- Ipak, postoje dva velika problema koji mogu da ugroze dalji rast discipline u Srbiji. Sa jedne strane, mnoge firme ne znaju kako da iskoriste podatke, a nemaju ekspertizu iz data science-a, tako da svi traže seniore, kojih jednostavno još nema. Stoga oni često zapošljavaju ljude iz akademije, doktore tehničkih nauka, i postave ih direktno na menadžersku poziciju za koju nisu spremni.

Sa druge strane, juniori imaju nerealna očekivanja od posla – očekuju da će ih sačekati spreman projekat i podaci koje će oni ubaciti u napredan algoritam i na taj način magično napraviti tehnologiju koja će olakšati život. Posao zapravo podrazumeva, većinu vremena, naporno kopanje po podacima (data mining), popravljanje bagova, korišćenje jednostavnih metoda, kao i samostalno pronalaženje projekata. Takođe, poslodavci nekada imaju nerealnu predstavu o tome šta sve data science može da postigne kao disciplina, te kriterijumi za data scientist-e mogu biti viši nego za druge, što dovodi do dalje frustracije zaposlenih. * Kada se pomene oblast IT, startapova i kompanija kao što je ona u kojoj radite, to se vezuje i za veću platu od prosečne u Srbiji, kolike su stvarno zarade u IT, kakvo je vaše iskustvo?

- Plate u proseku jesu visoke, ali je potrebno reći i da dosta variraju. Ljudi uglavnom čuju za plate na višem kraju spektra, te često imaju pogrešna očekivanja. Takođe, plate u firmama koje su vezane za domaće tržište su niže nego u onima koje rade za inostranstvo.

* Možete li onda da napravite paralelu, odnosno da poredite sa zaradama u inostranstvu?

- U apsolutnom iznosu, kod nas su plate niže, ali relativno u odnosu na troškove života su slične ili možda čak i malo više, u zavisnosti od toga gde radite.

* Šta je potrebno radniku da bi dobio posao u Majkrosoftu?

- Pored postizanja određenog nivoa uspeha na našim testovima pri zapošljavanju, ljudi koji se prijavljuju treba da budu kulturološki kompatibilni sa osnovnim vrednostima Microsofta – spremni da prihvate izazove, da imaju samoinicijativu, kao i da budu fleksibilni u razmišljanju o problemima sa kojima se susreću u poslu, a iznad svega moraju biti spremni na neprekidno učenje i usavršavanje znanja, jer je to zaista jedna od osnovnih odlika ovog posla.