"Država daje i 50.000 EUR, niče 500 zadruga"

"Država će učestvovati u formiranju tih zadruga i pomoći iznosom do 50.000 evra po zadruzi", rekao je on na skupu "Prolećno okupljanje zadrugara Srbije".

Prema njegovim rečima, to je će biti najveće ulaganje u istoriji zadrugarstva i taj novac će biti dovoljan da se uloži u osnovna sredstva i da se zaokruži proces proizvodnje. "Zadruge će biti za one koji se bave stočarstvom, ratarstvom, voćarstvom", rekao je on.

Istakao je da u Srbiji ima oko 1.100 zadruga koje rade i koje su predale bilanse i dodao da to nije dovoljno, jer ih je ranije bilo oko 3.500. U svetu, prema njegovim recima, ima 800 miliona zadrugara i oko 750.000 zadruga.

"Pokušaćemo da udarimo nove temelje zadrugarstva u Srbiji i da vratimo duh zadrugarstva",rekao je on. Cilj je, kako je rekao da se u selo vrate mladi i da se motivišu da u njemu ostanu.

Krkobabić je ocenio i da je za Srbiju velika opasnost nestanak sela, a najvažnije je da se unapredi razvoj zemljoradničkih zadruga. Dodao je i da je potrebno da se otklone smetnje u zakonskim rešenjima i da se postojeći zakon popravi i bude delotvorniji.

"Hoćemo da menjamo insitucionalni okvir, da popravljamo postojeće i donosimo nove zakone koji će omogućiti normalno delovanje zadružnog pokreta u Srbiji. Hoćemo da vratimo imovinu i zemljište i da sudovi rade svoj posao", rekao je Krkobabić.

Po njegovim rečima, cilj je da bude formiran i Nacionalni savet za zadrugarstvo.

Krkobabić je najavio i da će naredne ovakve skupove održavati u selima, odnosno na njivama i voćnjacima, vinogradima i stajama. "Pokušavamo danas da brinemo za malog i običnog čoveka u Srbiji", ocenio je on.

Na skupu je najavljeno da će konkurs za podsticaje za osnivanje novih i investicione projekte postojećih zadruga biti otvoren početkom maja i trajaće do 1. oktobra. Maksimalan iznos podrške za osnivanje novih zadruga biće 6,25 miliona dinara, a za postojeće 12,5 miliona dinara.

Novac je namenjen za zadruge i konkretne investicije - od životinja do savremenih linija za preradu, a ne može se koristiti za za izmirivanje starih dugova, obrtna sredstva i projekte pojediničnih gazdinstva i zaostale obaveze.

Skupu prisustvuju i predsednici opština pet regiona Srbije (Niškog, Topličkog, Pirotskog, Pčinjskog i Jablaničkog), članovi Zadružnog saveza Srbije, regionalnih zadružnih saveza i članovi i direktori zemljoradničkih zadruga.

Predsednica Opštine Merošina Sanja Stajić rekla je da je ta opština u kategoriji nerazvijenih i zahvalila ministru Krkobabiću i Vladi Srbije na merama koje preuzimaju za rešavanje problema sela.

Istakla je da je važno prepoznati značaj udruživanja u poljoprivredi, kako bi bili konkurentniji na svetskom tržištu. "Važno je da svaka lokalna samouprava podrži razvoj zadruga i zadrugarstva", rekla je Stajić.

Predsednik Zadružnog Saveza Srbije Nikola Mihailović ocenio je da podržava donošenje mera koje će podstaći razvoj zadrugarstva u Srbiji. "Očekujem da će u budućnosti biti još takvih podrški", rekao je on.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov ocenio je da se zadruge u Srbiji put doživljavaju na ovakav način i da je važno da svako mesto u Srbiji ima zadrugu. "Gde postoji zadruga, u tom mestu nema problema", rekao je on.