Vučić ponovo bio u pravu: Cene hrane će eksplodirati zbog rata u Iranu; Očekuju se i velike nestašice

Više od dva meseca nakon početka rata u Iranu, sukob još uvek nije stigao do većine kupaca na kasi. Gigant supermarketa Karfur insistira da se njegove cene nisu promenile, a nemački lanac diskontnih prodavnica Aldi kaže isto, piše Politico.

Neće potrajati

Rat u Zalivu povezan je sa višim cenama bageta kroz tri spora koraka. Gas postaje đubrivo. Đubrivo hrani useve. Usevi postaju hrana. Svaki traje nedeljama; ceo ciklus traje mesecima.

"Većina hrane koja se trenutno nalazi na policama supermarketa proizvedena je korišćenjem sirovina koje su kupljene ili ugovorene pre nego što se kriza u potpunosti odvijala", rekao je Dejvid Labord, koji vodi Odeljenje za ekonomiju poljoprivrede u Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu.

"Trenutna stabilnost uglavnom odražava vreme, a ne imunitet", dodao je.

Evropa proizvodi sopstveno azotno đubrivo, ali ga pravi od uvoznog gasa. Kada poremećaji u Zalivu podignu cene gasa, đubrivo proizvedeno u Evropi takođe postaje skuplje.

Otkako je iranska odmazda na američko-izraelske napade zatvorila Ormuski moreuz, ključni pomorski plovni put, cene gasa su porasle za 59 odsto, a nekih đubriva čak za 50 odsto. U Nemačkoj, urea, najšire trgovano đubrivo, sada se prodaje za oko 550 evra po metričkoj toni, što je porast sa oko 370 evra pre rata.

Kupci će prvo osetiti troškove goriva, do kraja leta. Đubrivo će kasnije stići na zemljište.

Proleće je plaćeno, jesen nije.

Što se tiče proleća, evropski poljoprivrednici su imali sreće. Većina se snabdela đubrivom pre rata, a zvaničnici Evropske komisije kažu da su potrebe za ovu sezonu "uglavnom obezbeđene".

Ta sreća nestaje. Poljoprivrednici sada naručuju setvu ove jeseni, a matematika ne funkcioniše. Pšenica se prodaje po istoj ceni kao i pre rata, čak i kada su troškovi đubriva porasli. Neki proizvođači smanjuju upotrebu azota. Drugi prelaze na useve kojima je potrebno manje azota. Oba izbora znače manje žetve 2027. godine, kada će kupci konačno osetiti posledice rata.

Neke zemlje nisu čak ni dobile prolećni jastuk. Irska gotovo da nema domaću industriju đubriva, a 90 procenata njenog poljoprivrednog zemljišta su travnate površine kojima je potreban azot tokom cele sezone.

Većina irskih poljoprivrednika, rekao je Noel Banvil iz Irskog udruženja poljoprivrednika, počinje sa kupovinom tek u februaru i nastavlja do septembra. Nisu kupovali unapred. Sada potpisuju porudžbine po ratnim cenama.

U Švedskoj, srednje rangiranoj poljoprivrednoj organizaciji u EU, nacionalna poljoprivredna federacija procenjuje da je rat već koštao njene članove 160 miliona evra, odnosno 12 odsto profita.

"Poljoprivrednici koji imaju đubrivo na zalihama mogu da nastave kako je planirano", rekla je Ingrid Ridberg iz federacije LRF.

Oni koji to ne urade, rekla je, koristiće manje đubriva, manje će žetve i troškove će prebaciti na potrošače.

Brisel to primećuje

Kao odgovor na poremećaj, Komisija je preduzela mere kako bi ublažila energetsku krizu i opustila pravila državne pomoći kako bi pomogla poljoprivrednicima.

Đubrivo je teže. Zavisnost Evrope od uvoznog gasa za sopstvenu proizvodnju azota gradila se decenijama. Akcioni plan za đubrivo koji će komesar za poljoprivredu Kristof Hansen predstaviti 19. maja, izrađivan je mnogo pre rata.

Plan se zasniva na četiri stuba: smanjenje zavisnosti od uvoza, povećanje domaće proizvodnje, promovisanje niskougljeničnih alternativa i pomoć poljoprivrednicima da koriste manje.

Nijedan od tih stubova ne funkcioniše u vremenskom okviru odluke o sadnji iz 2027. godine. Izgradnja fabrike đubriva traje tri do četiri godine, a proizvodnja u EU je već 19 procenata ispod nivoa iz 2019. godine.

Zatim, tu je i porez. Porez EU na ugljen-granične emisije na uvezeno đubrivo, poznat kao CBAM, stupio je na snagu 1. januara i nameće dodatnu naplatu na uvoz iz zemalja sa slabijim klimatskim propisima.

Zbog skoka cena izazvanog ratom, đubrivo je teže priuštiti baš kada je poljoprivrednicima najpotrebnije. Italija i Francuska žele da se obustavi, dok Poljska i Nemačka, dom najvećih fabrika azota u bloku, žele da se zadrži. Čini se da je Komisija u suprotstavljenim mišljenjima: raniji nacrti plana od 19. maja uključivali su olakšice za CBAM, dok ih najnovija verzija ukida, prema rečima dve osobe upoznate sa dokumentom.

"Kada kriza na Bliskom istoku prestane, troškovi CBAM-a će ostati", rekao je Žan-Batist Buše, direktor komunikacija u Copa-Cogeca, glavnom lobiju poljoprivrednika u EU.

Gde jastuk ponestaje?

U Vašingtonu, predsednik Donald Tramp, čiji su vazdušni napadi pokrenuli iransku odmazdu kojom je zatvoren Ormuski moreuz, objavljuje velikim slovima o monopolima na đubrivo i slanju mornarice.

Američki poljoprivrednici, koji kupuju đubrivo bliže setvi i imaju manje vremena za skladištenje, već osećaju bol koji Evropa očekuje sledeće godine. Oko 70 odsto njih kaže da ne mogu da priušte svo đubrivo koje im je potrebno ove godine, prema podacima Američke federacije poljoprivrednih biroa. Ministarstvo poljoprivrede SAD prognozira najmanji rod pšenice od 1919. godine.

Globalno, izloženost je još veća. Brazil se suočava sa nestašicom fosfata od čak tri miliona metričkih tona pre setve soje u septembru. Etiopija, koja 90% svog azotnog đubriva isporučuje preko Džibutija iz Zaliva, nema alternativu. Meteorolozi sada procenjuju verovatnoću jakog El Ninja iznad 90%, što će doneti ekstremne vremenske uslove istim regionima koji su već najteže pogođeni.

Svetski program za hranu UN upozorio je da bi dodatnih 45 miliona ljudi moglo biti gurnuto u akutnu nesigurnost u vezi sa hranom ako se rat nastavi i nakon sredine godine.

"Ovo nije kao šok u Ukrajini", rekao je Alvaro Lario, predsednik Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj, agencije UN osnovane nakon slične krize sa đubrivima i naftom pre skoro 50 godina. "To je bilo odmah. Ovo je sporije, ali znamo da dolazi".

Kina je pogoršala stvari. Peking je obustavio izvoz fosfatnih đubriva do avgusta, ograničio mešavine azota i kalijuma u ​​martu i najavio obustavu izvoza sumporne kiseline počev od maja.

Lario je rekao da su ograničenja izvoza najveći rizik koji je preostao u sistemu – potez koji pretvara cenovni šok u nestašicu. Ali njegova veća poenta je da se ove krize stalno javljaju, svakih osam do deset godina tokom poslednjih pola veka, a strukturne popravke obećane posle svake od njih retko se sprovode.

Plan Komisije za đubriva, kada bude usvojen 19. maja, biće evropski odgovor na taj argument, ili njeno izbegavanje istog. Prvi CBAM sertifikati dospevaju 1. februara 2027. Sledeća žetva će biti posejana pre toga.

Do tada će se cene u Karfuru i Aldiju verovatno promeniti.