Dojče banka drhti: Za sve je kriv Džefri Epstin

Gledajući unazad, mora se reći da nije bila dobra ideja da Dojče banka uđe u poslovne odnose sa Džefrijem Epstinom. To se naime sada bolno obija o glavu najvećoj nemačkoj banci. Volstrit onlajn je objavio da je cena akcija te banke pala za 5,49 odsto 4. februara, nakon što su objavljene prve informacije iz Epstinovih dosijea.

Da podsetimo, Džefri Epstin bio je osuđeni seksualni prestupnik koji je takođe bio optužen i u drugim slučajevima. Bio je u pritvoru kada je umro u avgustu 2019. Prema zvaničnim izveštajima, počinio je samoubistvo.

Iako su, nakon mnogo rasprava, navodno objavljeni svi istražni spisi u slučaju Epstin, još uvek je nemoguće proceniti ko je koliko duboko umešan u složeni skandal zlostavljanja – i hoće li biti otkriveni i neki drugi zločini. Biće potrebno mnogo vremena da se svi spisi procene na način održiv pred sudom.

I usred svega toga – frankfurtski bankari

Do sada su se mnoge istaknute osobe širom sveta našle u vrtlogu istraga. Činjenica da se i Dojče banka pojavljuje u tom kontekstu za početak zvuči iznenađujuće. Međutim, postaje razumljivo kada se uzme u obzir nedavna istorija te banke u SAD i pravne bitke u koju je ta finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu bila uključena poslednjih godina. Ko god je jednom bio umešan u sumnjive poslove i manipulacije, taj ne uživa baš veliko poverenje.

Kao i drugi, i Dojče banka takođe sada izražava žaljenje zbog svojih postupaka. Nemačka novinska agencija dpa prenela je 9. februara izjavu portparola banke: "Kao što je više puta naglašeno od 2020. godine, banka priznaje svoju grešku prihvatanjem Džefrija Epstina kao klijenta 2013. godine."

Epstin je prema navodima banke postao klijent u avgustu 2013. U decembru 2018. banka je započela proces prekida poslovnog odnosa.

Epstin je umro 2019. u zatvoru. Navodno se ubio, dok su istrage o njegovom lancu zlostavljanja, čije su žrtve bile mlade žene i devojke, uključujući maloletnice, bile u toku.

Dokumenti koje je nedavno objavilo ministarstvo pravde SAD ukazuju na to da je Epstin mogao imati više od 40 računa u Dojče banci, koristeći je za upravljanje velikim delom svog bogatstva.

• Kada je previše ili premalo: Koliko je novca zapravo "normalno"
• Racija u Dojče banci: Sumnja se na pranje novca
• Inicijativa "Made for Germany" vredna 631 milijardu evra

Nije bilo reči o naivnosti

Banka trenutno nije optužena ni za kakav pravno kažnjiv prekršaj – na primer, da je neki bankar prisustvovao nekoj od Epstinovih ozloglašenih "žurki" ili posećivao njegovo privatno ostrvo. Stoga se za sada čini da su problemi banke prvenstveno moralne prirode.

Kako bismo mogli proceniti ta pitanja, razgovarali smo s ekspertom za pitanja etike u privredi i filozofom Berndom Vilhauerom. On je viši savetnik za finansije u Globalnom institutu za etiku na Univerzitetu u Tibingenu i kaže da čvrsto veruje da "banke imaju obavezu da ispitaju pozadinu svojih poslovnih partnera", bez obzira na zakonske propise i smernice.

Naročito je, kaže, u ovom konkretnom slučaju, „trebalo biti veoma oprezan, čak i prilikom kontaktiranja nekoga poput gospodina Epstina ili podrške njegovom poslovanju upravljanjem računima za njega – a reč je o znatnim svotama novca“.

Prema pisanju lista Handelsblat, banka je tačno znala s kim ima posla. Dojče banka je naime započela poslovni odnos s Epstinom nakon što je njegova bivša banka, Džej Pi Morgan prekinula veze s njim. Džej Pi Morgan je potom platio 290 miliona dolara žrtvama Epstinovog zlostavljanja kao deo nagodbe.

Bernd Vilhauer je uzdržan u svojoj proceni kada je reč o tome "kako Dojče banka i druge banke posluju na međunarodnom tržištu". Međutim, u ovom konkretnom slučaju smatra da se "nažalost, mora reći da je Dojče banka u više navrata možda bila pomalo neoprezna".

Da li je profit iznad svega?

Banka nije institucija koja ima ovlašćenja da sudi iznad zakona i pristojnosti. Banka mora da zarađuje. Bernd Vilhauer se slaže i dodaje "Zato je veoma važno da procene da li je poslovni odnos profitabilan kratkoročno, srednjoročno i dugoročno."

To, kaže on, treba odmeriti. I postoje dobri argumenti koji govore da određeni sumnjivi, granični poslovni odnosi mogu doneti kratkoročnu dobit, ali srednjoročno i dugoročno obično predstavljaju rizik – štetu za ugled, čemu upravo svedočimo.

epa, FACUNDO ARRIZABALAGA

 

Dovoljno pažljiva?

Gledajući optužbe protiv Dojče banke, nije odmah jasno šta nije u redu. Sada se tvrdi da banka nije reagovala kada je Epstin podizao velike sume gotovine sa svog računa. Da li je to samo po sebi sumnjivo?

Ne, smatra Vilhauer – to zavisi od konteksta: "Postoje odnosi s klijentima gde je potpuno neproblematično ako neko podigne 200.000 dolara ili više u gotovini. Ne mislim da bi banka u takvim slučajevima trebalo da presuđuje."

Ali, ponavlja,"kontekst je ključan. Ako, na primer, znam da je neko bio umešan u trgovinu drogom i zatim ta osoba podigne veliku svotu novca, onda naravno moram da budem sumnjičav."

Druga je stvar, nastavlja, ako neko kaže da mu treba velika količina gotovine iz određenog razloga i može da pokaže za šta će je koristiti. "Mislim da bi trebalo biti oprezan s kategoričkim tvrdnjama tipa: podizanje gotovine je kriminalno. To jednostavno nije tačno."

Svrha transfera novca mora biti navedena

To je poznat scenario u svakom bankarskom transferu: traži se da navedete svrhu prenosa novca. U ovom slučaju, neke posmatrače zbunjuju unosi poput „najamnina“, „školarina“ ili „imigraciona pitanja“. Međutim, to se čini sumnjivim samo ako već znate mnogo o Epstinovim stvarnim sumnjivim poslovima. Da li banka generalno treba prvo da pregleda informacije, pa tek onda, ako je potrebno, da prenese sredstva?

Bernd Vilhauer smatra da bi banka trebalo da bude u mogućnosti "što transparentnije da iskomunicira šta proverava i u kojim situacijama to čini". Ali, dodaje, "moraju se primenjivati stroga pravila. Dojče banka, koja je već bila pod nadzorom u raznim kontekstima, dobro bi učinila da pojača kontrole".

Da li je banka već izašla iz krize?

Dojče banka je već platila određene iznose: kaznu od 150 miliona dolara njujorškom regulatoru zbog neadekvatne kontrole pranja novca i 75 miliona dolara žrtvama Epstina kao deo nagodbe. Da li se time banka sa sedištem u Frankfurtu oslobodila?

Ne nužno, kaže Vilhauer: "Ako banka drži do sebe i želi etički da posluje, onda nikada nije završila s tim. Banka uvek mora samu sebe da proverava."

Filozof i ekspert za etiku u finansijama Vilhauer ima jasan stav: "Ne postoji nešto poput ’otkupljivanja’, to jednostavno ne postoji u moralnoj sferi." Zato je, kaže, pravo pitanje: Kojih se etičkih standarda pridržavamo? "Prema tome bi trebalo da merimo Dojče banku."

Ova zapažanja odražavaju situaciju od početka februara i ostaće važeća sve dok ne bude novih otkrića. Ukoliko tekuća analiza "Epstajnovih dosijea", dodatno optereti Dojče banku, banka bi se mogla suočiti sa ozbiljnim poteškoćama. U Frankfurtu će se razvoj događaja pomno pratiti.