Srbija 2

28.05.2024.

9:26

Uskoro dve deonice Moravskog koridora i brza saobraćajnica Šabac-Loznica

Do kraja ove godine planirano je da se završi 166 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Izvor: B92.net

Uskoro dve deonice Moravskog koridora i brza saobraćajnica Šabac-Loznica
Shutterstock/orinocoArt

Podeli:

Među njima su dve deonice, dužine 46 km, Moravskog koridora, poslednji deo brze saobraćajnice koja Valjevo povezuje na autoput "Miloš Veliki" i 54 kilometara brze saobraćajnice između Šapca i Loznice, koja je u završnoj fazi, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

"Biće završeno 46 kilometara dve deonice Moravskog koridora – deo od Koševa do Trstenika sigurno, a moguće je da ćemo doći i do Vrnjačke banje pošto radovi napreduju veoma dobro i drugi deo, od Preljine do petlje Adrani", rekao je Vesić.

Osim toga, naveo je da će do kraja oktobra biti puštena u saobraćaj deonica auto-puta Pakovraće-Požega, dužine 19,5 kilometara.

Vesić je kao važno za sve građanke i građane koji žive u tom kraju istakao da će se od Požege graditi dva auto-puta.

Jedan je, kaže, auto-put prema Boljarama odnosno prema Crnoj Gori koji će se, dodao je, raditi sa Kinezima i to će biti prvi put u Srbiji koji će se raditi ne koncesiju, ne iz državnog budžeta.

"Očekujem da taj put neće biti jeftiniji od tri milijarde evra s obzirom da je reč o putu koji prolazi kroz planine i gde ima više od 20 tunela, veoma dugačkih", rekao je Vesić.

Naveo je da će se, kada se dođe do Duge Poljane, raditi brza saobraćajnica prema Novoj Varoši sa obilaznicom oko Sjenice i dodao da to znači da će preko te brze saobraćajnice i Prijepolje i Priboj i Nova Varoš biti vezani na auto-put.

Vesić je rekao da će se od Požege raditi i put prema Kotromanu odnosno prema Republici Srpskoj i to u dva dela – prvo do Mačkata odnosno do Zlatibora, a posle prema Kotromanu.

To je, kako je dodao, veoma zahtevan put jer je trećina trase u tunelima, trećina na mostovima i trećina na nasipima.

Vesić je rekao da će biti završena i deonica Kuzmin -Sremska Rača što je prvi deo autoputa Beograd - Sarajevo.

"Bio je plan da završimo 23 kilometra Dunavskog koridora koji počinje od autoputa Beograd - Niš i ide prema Požarevcu, Velikom Gradištu i Golupcu, ali ćemo sigurno zavrzšiti 35, a možda i 40 kilometara", rekao je Vesić i dodao da će ta brza saobraćajnica biti gotova sredinom sledeće godine.

Istakao je da je plan da se do kraja 2026. godine uradi 487 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, uključujući i pomenutih 166 kilometara.

Tu, naveo je, podrazumeva kompletan Dunavski, Fruškogorski i Moravski koridor, 50 kilometara brze saobraćajnice "Smajli" koja počinje od Bačkog brega, a završava u Srpskoj Crnji, 26 kilometara auto-puta Beograd – Zrenjanin...

Govoreći o ulaganjima u železničku infrastrukturu, Vesić je rekao da će do kraja godine biti puštena u saobraćaj brza pruga od Novog Sada do Subotice dužine 108 kilometara, te podsetio da je već urađeno 76 kilometara brze pruge od Beograda do Novog Sada.

Naveo je da će se između Beograda i Subotice vozom putovati 80 minuta, 53 minuta između Beograda i Vrbasa, a 64 minuta do Bačke Topole.

"Ostaje 166 kilometara koje naši mađarski partneri grade, što će završtiti do kraja sledeće godine tako da ćemo tada imati kompetnu prugu dužine 184 kilometara u Srbiji i 166 kilometara u Mađarskoj tako da će se između Beograda i Budimpešte putovati dva sata i 45 minuta", rekao je Vesić.

Naveo je da, prema planu koji imamo sa Evropskom unijom, do početka sledeće godine treba da počnu radovi na drugoj i trećoj deonici brze pruge između Beograda i Niša čija je dužina 230 kilometara.
"Ja se nadam da ćemo pre kraja ove godine moći da počnemo te radove, ali u svakom slučaju na drugoj i trećoj deonici radove počinjemo ili krajem ove ili početkom sledeće godine. Radove na prvoj deonici počinjemo početkom 2026. godine", rekao je Vesić.

Istakao je da će, kada ta brza pruga bude završena, putovanje između Beograda i Niša trajati sto minuta.

Naveo je da se sa EU već radi novih 23 kilometra od Niša do Brestovca, a da će se sa Vladom Severne Makedonije zajedno konkurisati za 135 kilometara do Preševa i 50 kilometara do Skoplja, te da će se kasnije brza pruga raditi i do Soluna i Atine.

Govoreći o avio-saobraćaju, na pitanje da li nam ovog leta prete gužve na aerodromu kao što je bio slučaj prošle godine Vesić je rekao da se nada da tako velikih gužvi neće biti jer su, dodao je, pojedini zbog toga kažnjeni.

Podsetio je da "Vansi" više ne radi poslove "ground handlinga" na beogradskom aerodromu već radi britanska kompanija "Menzies Aviation" koja će to, siguran je Vesić, mnogo bolje organizovati.

Govoreći o kompleksu bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu za koji je nedavno potpisan ugovor o revitalizaciji sa kompanijom "Affinity Global Development", Vesić je rekao da je o tome u pojedinim medijima bilo laži.

"Prvo je objavljeno da je potpisan ugovor, pre nego što je potpisan, i to je trajalo jedno mesec dana. Mesec dana sam slušao gluposti i saopštenja kako je ugovor potpisan, da ga niko nije video... Tada sam rekao da ćemo, kada ugovor bude potpisan, obavestiti javnost o tome, što smo ministar finansija Siniša Mali i ja i učinili", rekao je Vesić.

Naveo je da je ugovor koji je potpisan okvirni ugovor i da još uvek ne podrazumeva kako će izgledati čitav taj projekat.

"U ovom trenutku nisu preizirani svi elementi komercijalnog ugovora zato što ugovor koji je potpisan je prvi u nizu i daje pravo našem partneru, koji je uverio vladu da je spreman da investira novac neophodan za revitalizaciju ovog kompeksa, omogućava da krene sa projektovanjem i da kroz proces projektovanja komunicira sa svim nadležnijm institucijama kako onima koji se bave urbanizmom tako i onima koji se bave zaštitom spomenika kulture", rekao je Vesić.

Kako je dodao, kada završe taj proces i dobiju saglasnost svih nadležnih institucija tada će se ići u usvajanje plana posebne namene koji podrazumeva i javnu raspravu i učešće javnost, sve ono što podrazumevaju naši zakoni.

"Tek posle ovog procesa znaćemo kako će izgledati projekat i da li je potrebna izmena urbanističkih planova. Budu li se menjali urbanistički planovi to se čini u skladu da zakonskom procedurom koja podrazumeva javni uvid. To će biti prilika da svi oni koji imaju primedbe u zakonom predvidjenom procesu učestvuju", rekao je Vesić.

Vesić je rekao da su Vlada Srbije i on lično kao spremni da čuju svako mišljenje ali da će odluke uvek da donose Vlada Srbije i Narodna skupština.

"Gradjanke i građani Srbije izabrali su svoju skupštinu i vladu da donose odluke o razvoju zemlje u njihovo ime. Tako će biti, saslušaćemo svačije mišljenje ali odluke ćemo donositi samostalno, bez pritisaka u Vladi a to neće činiti grupe za pritisak", poručio je ministar Vesić.

Vesić je rekao da je u javnosti izrečena još jedna laž kako će zemljište biti poklonjeno i istakao da je upravo ovim ugovorom definisano da će zemljište biti izdato na 99 godina, što omogućava Zakon o planiranju i izgradnji.

"U međuvremenu će ovaj projekat biti proglašen projektom od nacionalnog značaja i tek kad se završe svi ovi preduslovi nas čekaju pregovori sa partnerom u vezi svih elementa ugovora. Kada budemo završili te pregovore, tada će javnost znati kako će izgledati ovaj projekat", rekao je Vesić.

Povodom zahteva grupe arhitekata protiv odluke u vezi sa Beogradskim sajmom, Vesić je rekao da je reč o grupi od 350 ljudi od 17 hiljada arhitekata i inženjera koliko ih ima u Srbiji, koji praktično traže da sadašnja vlada stavi van snage odluku donetu 22. januara 2009. godine, kojom je Hala 1 Beogradskog sajma proglašena za spomenik kulture.

Vesić je rekao da je vlada Mirka Cvetkovića na sednici 15. januara 2009. donela odluku da čitav kompleks Beogradskog sajma bude stavljen pod zaštitu i da je ta odluka bila na snazi samo sedam dana jer je ista vlada već 22. januara donela odluku da samo Hala 1 bude spomenik kulture.

"Od 2009. do 2024. godine su svi ćutali, a jedan od ljudi koji sada vodi taj protest je tada bio direktor Agencije za prostorno planiranje i tada mu nije palo na pamet da kaže reč protiv toga...ne razumem da 15 godina ćutite, a onda se sada nečega setite", rekao je Vesić.

Govoreći o Zakonu u planiranju i izgradnji, koji je usvojen prošle godine, Vesić je rekao da je zadovoljan efektima tog zakona jer, kako je istakao, imamo povećan broj građevinskih dozvola, veću vrednost građevinskih radova i veću dinamiku građevinske industrije.

"Do sada imamo skoro 100 miliona ugovorenih i najavljenih investicija zahvaljujući ukidanju konverzije. Podsetiću da je od trenutka kada je uvedena konverzija uz naknadu država, za 13 godina, zaradila svega 31 milion evra, a sada je za nešto manje od godinu dana zaradila tri puta više što pokazuje da smo bili u pravu", istakao je Vesić.

Naveo je da je trećina preduzeća, prema anketi koju je radio NALED, navelo da će investirati od pola miliona do milion evra posle ukidanja konverzije u proširenje svojih kapaciteta, a da je svako peto preduzeće navelo da će uložiti preko pet miliona evra.

"Svega 25 odsto urađenih konverzija se radi za pretvaranje poslovnih objekata u stambene, a glavna primedba je bila da će sve biti pretvoreno u stambene. Očigledno da 75 odsto onih koji su uradili konverziju suštinski širi proizvodne kapacitete odnosno širi proizvodnju, zapošljavaju nove radnike i doprinose povećanju BDP-a", zaključio je Vesić.
 

Podeli:

2 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Nemci u panici: "Potrebno nam je čudo"

Nemci bi ponovo trebalo da rade više jer nemačka privreda beleži loše rezultate, smatra premijer Bavarske Markus Zeder ističući da su druge zemlje postale ekonomski uspešnije.

9:29

23.6.2024.

19 h

Podeli: