Oglasio se MMF: Srbiju očekuje ekonomski rast

Procenjuje se da će inflacija u Srbiji iznositi 5,2 odsto u 2026, a nakon toga postepeno padati na 4,9 odsto u 2027. i 3,0 odsto u 2028. godini.

MMF na svom blogu navodi da se Evropa suočava sa novim energetskim šokom izazvanim ratom na Bliskom istoku, koji usporava rast i ponovo podiže inflaciju, dok se za 2026. godinu projektuje rast evrozone od svega 1,1 odsto, a Evropske unije 1,3 odsto, uz visok nivo neizvesnosti.

Analiza nazvana "Reformisanje Evrope pod pritiskom", koju je pripremio direktor MMF-a za Evropu Alfred Kamer, upozorava da se Evropa ponovo nalazi na "poznatoj raskrsnici", pošto se opet suočava sa sporijim rastom, slabijim investicijama i potrošnjom, kao i rizikom od pogoršanja finansijskih uslova.

U nepovoljnijem scenariju, koji uključuje dugotrajan poremećaj u snabdevanju energijom i zaoštravanje finansijskih uslova zbog rata na Bliskom istoku, Evropska unija bi mogla da se približi recesiji, uz inflaciju koja ide ka pet odsto. 

Takav razvoj događaja ne bi zaobišao nijednu evropsku ekonomiju, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.

Ključni odgovor, prema MMF-u, mora da bude kombinacija disciplinovane fiskalne i monetarne politike. 

Centralne banke treba da ostanu fokusirane na stabilizaciju inflacionih očekivanja, uz pažljivo praćenje sekundarnih efekata rasta cena. 

U evrozoni postoji prostor za oprezan pristup, pa se očekuje kumulativno povećanje kamatnih stopa od oko 50 baznih poena do kraja godine, dok bi u Velikoj Britaniji restriktivna politika trebalo da ostane na snazi zbog povišenih inflatornih rizika.

Fiskalna politika, s druge strane, mora ostati u okvirima raspoloživog prostora, poručuje Kamer u izveštaju. 

Visoko zadužene zemlje nemaju mogućnost povećanja deficita, dok čak i fiskalno stabilnije ekonomije trpe pritiske zbog rasta izdvajanja za odbranu, starenje stanovništva i energetsku tranziciju. 

Rast prinosa na državne obveznice već ukazuje na osetljivost tržišta na fiskalnu disciplinu, napominje se u analizi.

MMF posebno upozorava na neefikasnost širokih mera pomoći poput ograničenja cena, univerzalnih subvencija ili smanjenja poreza na gorivo.

Tokom energetske krize 2022. godine, evropske vlade su u proseku izdvojile 2,5 odsto BDP-a za pomoć, pri čemu više od dve trećine nije bilo ciljano. 

Takve široke mere, osim što opterećuju budžete, narušavaju tržišne signale koji podstiču štednju energije i investicije u alternativne izvore. 

Analiza pokazuje da bi za zaštitu najsiromašnijih 40 odsto domaćinstava bilo dovoljno svega 0,9 odsto BDP-a.

Kao primer efikasnijeg pristupa navodi se Nemačka, koja je ublažila udar poskupljenja bez potpunog gušenja cenovnih signala.

U fokusu preporuka je ciljano i vremenski ograničeno pomaganje najugroženijih, uz jasno definisane rokove trajanja mera kako bi se izbeglo dugoročno opterećenje javnih finansija i potiskivanje investicija u energetsku infrastrukturu.

Dugoročno gledano, ključ leži u jačanju otpornosti evropske ekonomije, poručuje Međunarodni monetarni fond. 

Industrijske cene energije u Evropskoj uniji i dalje su oko dva puta više nego pre 2022. godine i znatno iznad nivoa u Sjedinjenim Američkim Državama, što predstavlja strukturni nedostatak povezan sa zavisnošću od uvoza i fragmentiranim energetskim tržištem.

Više od 50 odsto proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji već dolazi iz niskougljeničnih izvora, što smanjuje izloženost cenovnim šokovima nafte, napominje Kamer u analizi. 

Dalja integracija energetskog tržišta, razvoj prekogranične infrastrukture i očuvanje sistema trgovine emisijama vide se kao ključni koraci ka stabilnijim i nižim cenama energije.

Prema procenama MMF-a, zatvaranje strukturnih jazova i dublja integracija tržišta rada i proizvoda mogli bi da poveća produktivnost Evrope za 20 odsto i generiše do 800 milijardi evra dodatnih privatnih investicija u narednoj deceniji, uz rast proizvodnje po stanovniku za čak 35 procentnih poena.

"Postoji pritisak da se odlažu teški izbori kada dođu krize. Evropa je već podlegla tom iskušenju. Odlaganjem reformi rizikuje sporiji rast, veći dug i smanjenu sposobnost delovanja kada dođe sledeći šok", poručuje se u izveštaju.

Kako se navodi, Evropa mora da nastavi sa transformacijom energetskog sektora, da poveća udeo obnovljivih izvora energije i da integriše energetski sektor širom Starog kontinenta.

"Evropa mora da se reformiše pod pritiskom. Trenutni šok nije argument za odlaganje. To je još jedan razlog da se nastavi sa reformskom agendom", zaključuje se u analizi objavljenoj na veb stranici Fonda.