Oglasio se MMF: Srbiju očekuje ekonomski rast

Procenjuje se da će inflacija u Srbiji iznositi 5,2 odsto u 2026, a nakon toga postepeno padati na 4,9 odsto u 2027. i 3,0 odsto u 2028. godini.MMF na svom blogu navodi da se Evropa suočava sa novim energetskim &scaron;okom izazvanim ratom na Bliskom istoku, koji usporava rast i ponovo podiže inflaciju, dok se za 2026. godinu projektuje rast evrozone od svega 1,1 odsto, a Evropske unije 1,3 odsto, uz visok nivo neizvesnosti.Analiza nazvana &quot;Reformisanje Evrope pod pritiskom&quot;, koju je pripremio direktor MMF-a za Evropu Alfred Kamer, upozorava da se Evropa ponovo nalazi na &quot;poznatoj raskrsnici&quot;, po&scaron;to se opet suočava sa sporijim rastom, slabijim investicijama i potro&scaron;njom, kao i rizikom od pogor&scaron;anja finansijskih uslova.U nepovoljnijem scenariju, koji uključuje dugotrajan poremećaj u snabdevanju energijom i zao&scaron;travanje finansijskih uslova zbog rata na Bliskom istoku, Evropska unija bi mogla da se približi recesiji, uz inflaciju koja ide ka pet odsto. Takav razvoj događaja ne bi zaobi&scaron;ao nijednu evropsku ekonomiju, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.Ključni odgovor, prema MMF-u, mora da bude kombinacija disciplinovane fiskalne i monetarne politike. Centralne banke treba da ostanu fokusirane na stabilizaciju inflacionih očekivanja, uz pažljivo praćenje sekundarnih efekata rasta cena. U evrozoni postoji prostor za oprezan pristup, pa se očekuje kumulativno povećanje kamatnih stopa od oko 50 baznih poena do kraja godine, dok bi u Velikoj Britaniji restriktivna politika trebalo da ostane na snazi zbog povi&scaron;enih inflatornih rizika.Fiskalna politika, s druge strane, mora ostati u okvirima raspoloživog prostora, poručuje Kamer u izve&scaron;taju. Visoko zadužene zemlje nemaju mogućnost povećanja deficita, dok čak i fiskalno stabilnije ekonomije trpe pritiske zbog rasta izdvajanja za odbranu, starenje stanovni&scaron;tva i energetsku tranziciju. Rast prinosa na državne obveznice već ukazuje na osetljivost trži&scaron;ta na fiskalnu disciplinu, napominje se u analizi.MMF posebno upozorava na neefikasnost &scaron;irokih mera pomoći poput ograničenja cena, univerzalnih subvencija ili smanjenja poreza na gorivo.Tokom energetske krize 2022. godine, evropske vlade su u proseku izdvojile 2,5 odsto BDP-a za pomoć, pri čemu vi&scaron;e od dve trećine nije bilo ciljano. Takve &scaron;iroke mere, osim &scaron;to opterećuju budžete, naru&scaron;avaju trži&scaron;ne signale koji podstiču &scaron;tednju energije i investicije u alternativne izvore. Analiza pokazuje da bi za za&scaron;titu najsiroma&scaron;nijih 40 odsto domaćinstava bilo dovoljno svega 0,9 odsto BDP-a.Kao primer efikasnijeg pristupa navodi se Nemačka, koja je ublažila udar poskupljenja bez potpunog gu&scaron;enja cenovnih signala.U fokusu preporuka je ciljano i vremenski ograničeno pomaganje najugroženijih, uz jasno definisane rokove trajanja mera kako bi se izbeglo dugoročno opterećenje javnih finansija i potiskivanje investicija u energetsku infrastrukturu.Dugoročno gledano, ključ leži u jačanju otpornosti evropske ekonomije, poručuje Međunarodni monetarni fond. Industrijske cene energije u Evropskoj uniji i dalje su oko dva puta vi&scaron;e nego pre 2022. godine i znatno iznad nivoa u Sjedinjenim Američkim Državama, &scaron;to predstavlja strukturni nedostatak povezan sa zavisno&scaron;ću od uvoza i fragmentiranim energetskim trži&scaron;tem.Vi&scaron;e od 50 odsto proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji već dolazi iz niskougljeničnih izvora, &scaron;to smanjuje izloženost cenovnim &scaron;okovima nafte, napominje Kamer u analizi. Dalja integracija energetskog trži&scaron;ta, razvoj prekogranične infrastrukture i očuvanje sistema trgovine emisijama vide se kao ključni koraci ka stabilnijim i nižim cenama energije.Prema procenama MMF-a, zatvaranje strukturnih jazova i dublja integracija trži&scaron;ta rada i proizvoda mogli bi da poveća produktivnost Evrope za 20 odsto i generi&scaron;e do 800 milijardi evra dodatnih privatnih investicija u narednoj deceniji, uz rast proizvodnje po stanovniku za čak 35 procentnih poena.&quot;Postoji pritisak da se odlažu te&scaron;ki izbori kada dođu krize. Evropa je već podlegla tom isku&scaron;enju. Odlaganjem reformi rizikuje sporiji rast, veći dug i smanjenu sposobnost delovanja kada dođe sledeći &scaron;ok&quot;, poručuje se u izve&scaron;taju.Kako se navodi, Evropa mora da nastavi sa transformacijom energetskog sektora, da poveća udeo obnovljivih izvora energije i da integri&scaron;e energetski sektor &scaron;irom Starog kontinenta.&quot;Evropa mora da se reformi&scaron;e pod pritiskom. Trenutni &scaron;ok nije argument za odlaganje. To je jo&scaron; jedan razlog da se nastavi sa reformskom agendom&quot;, zaključuje se u analizi objavljenoj na veb stranici Fonda.

Oglasio se MMF: Srbiju očekuje ekonomski rast

0 Komentari