ChatGPT ubica energije: Dnevno potroši koliko treba da se Teslom obiđe svet 42 puta

Takođe, samo jedan odgovor na veštačkoj inteligenciji zahteva onoliko energije koliko je potrebno za petinu punjenja jednog mobilnog telefona.

Istovremeno samo jedan upit ChatGPT-u potroši petinu dvodecilitarske čaše vode.

"Fascinira me količina energije koju dnevno troši ChatGPT da bi dao odgovore na sva naša pitanja. U jednom danu potroši toliko energije koliko bi vam bilo potrebno da zapravo Teslom obiđete krug oko sveta 42 puta. Toliko se potroši u jednom danu za odgovore koje generiše ChatGPT", rekla je profesorka FEFA fakultet Jelisaveta Lazarević.

Ona je rekla da novo istraživanje pokazuje sektori u kojima se najviše uvodi veštačka inteligencija, HR, IT, marketing, prodaja i servisiranje klijenata.

Kako je rekla, uglavnom se AI koristi za zadatke koji su vezani za bolju komunikaciju, istraživanje i operativnu efikasnost.

"Mi smo radili istraživanje na 80 kompanija u Srbiji, 60 odsto njih su velike kompanije, a 17 odsto su kompanije iz IKT sektora, 17 odsto iz sektora bankarstva i osiguranja. I ono što smo mi videli jeste da od pojave ChatGPT-a otprilike pre 3,5 godine, primena AI postaje mainstream u kompanijama. Kad ih pitate da li koristite AI, 30 odsto njih već koristi neke AI agente i to su dominantno kompanije iz sektora bankarstva i osiguranja", navela je ona.

TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ

Ipak i pored tog velikog entuzijazma i radoznalosti kada je primena AI u pitanju, kaže Lazarevićeva, nivo implementacije AI u kompanijama je i dalje na jako niskom nivou, pa su samim tim i biznis rezultati takođe još uvek neopipljivi. 

Takođe, 40 odsto kompanija koje su učestvovale u istraživanju su u  ranoj fazi implementacije AI pošto je samo devet odsto njih zapravo integrisalo AI u svoje core procese, napomenula je ona.

"Dakle AI nije softverska nego industrijska revolucija. Kada smo pitali kompanije sa kojim ciljem uvode ili žele da uvedu AI, 50 odsto njih je reklo da je to sa ciljem povećanja produktivnosti, a čak 38 odsto njih je zapravo, kao dopuna na to, reklo da je to sa ciljem automatizacije kako bi se smanjili troškovi radne snage. E sad, pored tog velikog entuzijazma, biznis rezultati   još uvek nisu opipljivi i uticaj na profitne margine je dosta tanak", rekla je Lazarevićeva.

Na pitanje šta je neophodno i zbog čega još uvek nemaju te opipljive biznis rezultate od implementacije AI-a, najveći procenat njih kaže da je to zbog toga što se zaposleni teže prilagođavaju novim zadacima koji su povezani sa AI transformacijom. 

Jedan deo kaže da je to zbog izazova u kontekstu manadžmenta podataka, a drugi deo da je to zbog sajber rizika", navela je Lazarevićeva.

TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ

Član Predsedništva Savez ekonomista Srbije Nebojša Savić je rekao da je generativna veštačka inteligencija postala  osnova za platforme za buduću deceniju.

On je rekao da današnji svet karakteriše veliki tehnološki razvoj, ali i velike geopolitičke fragmentacije, kao i da novi trendovi nisu menjali samo ekonomiju i geopolitiku već menjaju i same generacije. 

"Generacija Z je odrasla uz pametne telefone i društvene mreže i nastanak interneta i tada je mogla da koristi pretraživanje na jedan način. Generacija Z je odrasla uz pametne telefone i društvene mreže u realnom vremenu. Mogu da fotografišu, da kreiraju sadržaje, da prave kontakte i trenutno da ih stave na mreže. A generacija Alfa odrasta u eri veštačke inteligencije. Iako je generacija Alfa prvi, da tako kažemo, AI urođenik, ključnu ulogu danas ima generacija Z, koja stoji na prelazu koji se sada upravo dešava", naveo je Savić.

Kako je rekao, oni nisu generacija slepog, tehnološkog optimizma, niti generacija koja je protiv i pesimistična u pogledu veštačke inteligencije. 

"Ali oni veštačku inteligenciju vide kao šansu i istovremeno otvaraju pitanja koja su vezana za, da kažemo, humanizaciju i potencijalnu dehumanizaciju veštačke inteligencije. I tu se upravo otvara pitanje da li ćemo njihov skepticizam s jedne strane i radoznalost sa druge strane pretvoriti u resurs koji nama može da koristi za dalje razvoj. A u okviru toga jeste i pitanje kako investiraju i koliko su inovativni", naveo je Savić.

On je rekao da relativno dobro stojimo u digitalnoj infrastrukturi i ljudskom kapitalu, kao i da imamo talente, ali da kasnimo u inovacijama.

"Što više generacija Z koristi veštačku inteligenciju, to stiče veće poverenje. Sve više mu veruje, a rekli smo da je to jako važno. Rađa se, dakle, ta familiarnost, ali oni, dakle, generacija Z, ostaje kritična po pitanjima privatnosti, dezinformacija i pristrasnosti. Dakle, svesni su rizika koji nose. U Srbiji sve tri generacije koriste veštačku inteligenciju i u dobroj meri je stavljaju u funkciju obrazovanja i istraživanja, ali s druge strane u samim obrazovnim institucijama to nije dovoljno prisutno", naveo je Savić.

Kako je rekao, generacija Milenijalaca najčešće koristi to u profesionalnom kontekstu, a generacija Z i Alfa u obrazovnim i kreativnim aktivnostima. 

"Dalje, generacija Z je opreznija od Milenijalaca, digitalno odrastanje ih je učinilo senzitivnijim na privatnost, dezinformacije i pristrasnost, pa nije hajp generacija, da tako kažemo, već je kritična, ima tu, da kažem, potrebnu dozu kritičnosti", naveo je on.

Ocenio je da kod nas obrazovni sistem bitno zaostaje pošto je upotreba AI alata kod nastavnika mala i da je potrebno da se u tom smislu unapredi obrazovni sistem za budućnost koju donosi veštačka inteligencija.

"Zato pravo pitanje više nije da li će AI zameniti poslove, već da li ćemo mi dovoljno brzo razvijati digitalnu pismenost, etičke standarde i politike za oblažavanje eventualnih društveno-ekonomskih posledica. Ako to uradim onda generacija Z i Alfa u Srbiji neće biti samo korisnik tuđe tehnologije već generacije koje dizajniraju, investiraju i vode projekte u AI svetu", rekao je Savić.