Bez američke dozvole za rad rafinerija danas staje: Koji je mogući scenario?

Predsednik Republike Aleksandar Vučić ne očekuje pozitivan odgovor iz Sjedinjenih Američkih Država. On je juče ocenio da je težak period pred našom zemljom, ali da se država za to pripremila i najavio da će danas biti održan važan sastanak o tome kako ćemo rešavati probleme koji će uslediti.

"Nemam nikakvih novosti, ne verujem da će ih biti. U utorak imamo veliki sastanak, moramo da spremimo sve poteze pa ćemo vas obavestiti o tome šta radimo", rekao je juče Vučić novinarima.

Povodom mogućnosti da NIS ne dobije dozvolu za rad, predstavnici države su ranije jasno poručili da nema razloga za paniku i da će država obezbediti dovoljno goriva. Kako će se razvezati Gordijev energetski čvor još nije jasno. Mada se u javnosti kao potencijalni kupci NIS pominju mađarski MOL i Nacionalna naftna kompanija iz Abu Dabija ADNOK, sve se glasnije spekuliše da Rusi uopšte ne nameravaju da prodaju svoj udeo u kompaniji. Izričit zahtev američke administracije je da ruski kapital mora potpuno da izađe iz NIS. Država Srbija je većinskom vlasniku ostavila rok do polovine januara da nađe kupca i najavila da će posle toga biti primorana da uvede svoju upravu i da ponudi najvišu moguću cenu za njihov paket akcija. Bez američke licence za rad kompanije možda će to morati da uradi ranije.Istraživali smo kakva bi bila procedura za preuzimanje NIS.

Vanredni profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo u Beogradu Đuro Đurić navodi da prinudnu upravu kao model imaju u različitim državama u Evropi, na primer u Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali da kod nas ne postoji i da bi morala da se definiše kroz opšti ili poseban zakon (leks specijalis). Nakon uvođenja prinudne upravo, a to znači oduzimanja prava svojine, promenila bi se vlasnička struktura kroz nacionalizaciju ili eksproprijaciju.

"Ako bi država odlučila da uvede prinudnu upravu kroz leks specijalis, prvo mora da postoji osnov za donošenje specijalnog zakona", objašnjava za "Novosti" Đurić. "U našem slučaju bio bi u tome što NIS za nas ima strateški, nacionalni značaj, i što bi prestanak njegovog rada doveo u pitanje našu celokupnu privredu. Nakon donošenja tog akta, Vlada bi imenovala prinudnog upravnika sa ovlašćenjima direktora NIS koji bi od dosadašnje uprave preuzeo sve funkcije upravljanja, a Vlada bi bila većinski akcionar.

Svi organi kompanije bi, kako navodi, bili zadržani. Članove Upravnog odbora imenovala bi Vlada, a u Skupštini akcionara većinu bi opet imala država. Nakon toga bi se sprovela promena vlasničke strukture.

"To bi bilo kroz nacionalizaciju ili eksproprijaciju, zavisi od toga za koji model bi se opredeleli", kaže Đurić. "Nacionalizacija znači da država postaje vlasnik sa ili bez isplate nadoknade. Eksproprijacija je oduzimanje prava svojine, ali ono ne postaje nužno vlasništvo države, već Srbija može da ga proda nekoj trećoj strani. Kako je najavljeno, naša država ima nameru da isplati ruski udeo u NIS, i onda bi to bila nacionalizacija koja bi s jedne strane imala i taj prijateljski gest da se ruski udeo kupi po tržišnoj ceni."

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić kaže da američke sankcije protiv NIS za ruskog partnera nisu nova situacija, jer u okruženju ima mnoštvo kompanija iz Rusije koje su u sličnom problemu, pod blokadom ili kaznenim merama.

"I oni dobro znaju da je ruska država recipročno reagovala blokadom imovine stranih kompanija" navodi za RTS Lukić. "Međutim, s druge strane, ovo je sasvim nova teritorija za našu zemlju. Država će sigurno ostati vlasnik, pitanje je da li će to biti manjinski ili većinski vlasnik, ali kakav god vlasnik da bude, našoj državi je neophodan partner."

Govoreći o proceduri preuzimanja NIS, Lukić kaže da je mnogo staza kojima možemo ići.

"Preuzimanje može biti prijateljsko ili neprijateljsko", navodi on. "Prijateljsko preuzimanje je kada između partnera postoji saglasnost, volja i redosled dosta karakterističnih utabanih koraka. To preuzimanje je brže ukoliko se radi o transformaciji manjinskog akcionara u većinskog."