Razmišljate o vikendici u Crnoj Gori? Sever privlači sve veču pažnju

Dok su primorje i Podgorica već godinama pod snažnim pritiskom potražnje i rasta cena, sever se razvija sporije, ali ne i bez promena koje poslednjih godina menjaju njegov karakter.

U većem delu severa i dalje dominira niska ili umerena potražnja.

Gradovi poput Berana, Pljevalja, Andrijevice i Bijelog Polja suočavaju se sa dugoročnim iseljavanjem stanovništva, što direktno utiče na tržište nekretnina. U tim sredinama nema velikog pritiska kupaca, pa se cene formiraju sporo, a pregovori su česti, piše nadjidom.

Stanovi se često prodaju u rasponu od oko 600 do 1.000 evra po kvadratu, dok stariji objekti i kuće mogu biti i jeftiniji, u zavisnosti od lokacije i stanja.

Poljoprivredno i građevinsko zemljište u ruralnim zonama takođe ostaje relativno povoljno, što sever čini jednim od najdostupnijih delova Crne Gore za kupovinu nekretnina.

A negde potpuno drugačije...

Međutim, sever nije homogeno tržište. Poslednjih godina jasno se izdvaja druga grupa lokacija u kojima se dešava potpuno drugačiji trend.

Kolašin i Žabljak su, zahvaljujući razvoju planinskog turizma, postali najdinamičniji segment tržišta u ovom delu zemlje. Posebno Nacionalni park Durmitor i šira zona Žabljaka privlače sve više investitora i kupaca iz Crne Gore, regiona i dijaspore.

Razlog za to je promena načina korišćenja nekretnina. Za razliku od ranije, kada su vikendice bile isključivo za lični odmor, danas sve više kupaca posmatra nekretninu kao izvor prihoda.

Shutterstock/Jana Buryskova

Planinski turizam na Durmitoru i Žabljaku funkcioniše tokom cele godine — zimi kroz skijanje i zimske sportove, a tokom ostatka godine kroz planinarenje, ekoturizam i boravak u prirodi. To omogućava kontinuirano izdavanje i povrat investicije, što direktno podiže interesovanje i cene.

Upravo zbog toga se na Žabljaku danas stanovi i apartmani kreću u rasponu od približno 1.200 do 2.000 €/m², dok su u najatraktivnijim novijim objektima cene i više. Zemljište, u zavisnosti od lokacije i urbanističkih uslova, ide okvirno od 50 do 150 €/m². Sličan trend postoji i u Kolašinu, gde razvoj ski-centara i investicionih projekata dodatno podstiče rast cena.

Sever podeljen na dva dela

Na nivou cele severne regije može se govoriti i o zvaničnim prosečnim vrednostima koje se kreću oko 1.500–1.600 €/m² za novogradnju, ali ta cifra zapravo prikriva veliku razliku između turističkih i neturističkih zona.

U praksi, sever je podeljen na dva paralelna tržišta: jedno gde cene ostaju niske i stabilne, i drugo gde turizam postaje ključni pokretač rasta vrednosti.

Kupci su takođe različiti u ta dva segmenta.

U tradicionalnim gradskim sredinama nekretnine uglavnom kupuju lokalni stanovnici koji rešavaju stambeno pitanje, dok u turističkim zonama dominiraju investitori, ljudi iz Podgorice, Srbije i dijaspore koji traže vikend-nekretnine ili objekte za izdavanje. Taj drugi segment sve više utiče na formiranje cena i ubrzava razvoj tržišta u određenim delovima severa.

Sve u svemu, sever Crne Gore danas stoji između dve realnosti. Jedna je tržište sa niskom tražnjom i pristupačnim cenama, a druga brzo rastuće turističke zone gde planinski turizam, posebno u oblasti Durmitora i Žabljaka, postaje ključni faktor koji podiže vrednost zemljišta i nekretnina. U narednim godinama upravo bi taj turistički impuls mogao da bude glavni pokretač daljih promena na tržištu.