Bogati kupuju, mladi odustaju: Sarajevo suočeno sa stambenom krizom

Sve manje ljudi poseduje sve veći broj stambenih jedinica. Agent za nekretnine Spaho Ljajić potvrđuje da je to realnost Sarajeva.

"Dešava se da jedna osoba kupi četiri ili pet stanova u novogradnji", rekao je Ljajić za Klix.ba.

Razlog je jasan: usred inflacije, nekretnine su postale najsigurniji sef. Pošto u Bosni i Hercegovini nema povoljnih uslova za ulaganje u zlato ili hartije od vrednosti, a kamate na štednju su zanemarljive, višak kapitala se sipa u beton.

Kupci nisu samo stanovnici Sarajeva. Većina vlasnika nekretnina su bogati pojedinci iz cele Bosne i Hercegovine, ali i dijaspora, koja vidi siguran povraćaj investicije u nekretnine u glavnom gradu. To smanjuje stambeni fond za ostatak stanovništva, dok cena po kvadratnom metru vrtoglavo raste.

Matematika nije u korist mladih

Procena onih koji su upoznati sa tržištem nekretnina je da se 40 odsto nekretnina u Sarajevu kupuje gotovinom, dok se ostatak kupuje na kredit. Međutim, za prosečnu porodicu, matematika je neumoljiva.

Prosečna plata u Sarajevu je 1.700 KM, dok je prosečna cena po kvadratnom metru između 4.500 KM i 5.000 KM. To znači da je za samo jedan kvadratni metar stana potrebno izdvojiti skoro tri prosečne plate.

Pravni nedostaci

Postojeća zakonska rešenja direktno koriste onima koji akumuliraju nekretnine. Za razliku od zemalja koje koriste progresivno oporezivanje (npr. poreska stopa zavisi od broja stambenih jedinica u vlasništvu), u Sarajevu je posedovanje više stanova finansijski gotovo neprimetno.

Porez na imovinu od 4 KM po kvadratnom metru plaća se samo ako je nekretnina registrovana za delatnost izdavanja. Međutim, veliki broj stanova se izdaje nezakonito, bez ugovora. Za vlasnika koji ulaže stotine hiljada maraka, godišnji namet od 280 KM za stan od 70 kvadratnih metara nije porez, već zanemarljiv trošak.

Zbog takvih okolnosti, mnogi kupci uzimaju kredite jer kirija, čak i kada je simbolična, može pokriti značajan deo ili čak celu ratu kredita. Uz stalni rast cena, kupci su svesni da će nekretnina za koju danas plaćaju 200.000 KM u budućnosti vredeti mnogo više, što dodatno podstiče gomilanje "mrtvih" kvadratnih metara.

Ne postoje zvanični podaci o tome koliko je vlasnika dve ili više nekretnina. S obzirom na to, nije moguće dati uporedni prikaz broja onih koji poseduju više od jedne nekretnine u poslednjih nekoliko godina.

Subvencije kao "kap u moru"

Svesna problema, Vlada KS je pre dve godine počela da radi na uvođenju poreza na prazne nekretnine kako bi primorala vlasnike da ih stave na raspolaganje na tržište.

Istovremeno, višegodišnja mera subvencionisanja kupovine stanova za mlade pokazuje se kao nedovoljna. Subvencije su premale u poređenju sa tržišnim cenama, a mnogi mladi ljudi nisu u mogućnosti da kupe nekretnine čak i ako bi dobili subvencije.

Odlazeći premijer Nihad Uk (Naša stranka) najavio je model socijalnog stanovanja kao rešenje, po uzoru na zapadne gradove, ali do konkretne realizacije, tržište ostaje nemilosrdno.