Nekretnine u Srbiji sve skuplje; Stručnjak kaže: "Pad znači problem, ne treba se žaliti na cene"

On je istakao da kada dođe do pada cena nepokretnosti to onda znači da postoji veliki problem na ekonomskom tržištu koji bi se odrazio na sve. 

Vasić je za Tanjug rekao, govoreći o cenama nekretnina, da se ne treba mnogo "žaliti" na cene nepokretnosti, već da treba raditi na povećanju plata kako bi se omogućila lakša kupovina nepokretnosti jer je to, prema njegovim rečima, pomeranje ekonomije napred. 

Pritisak na velikim gradovima

Dodao je da je za 20 godina cena nekretnina u Srbiji porasla od 2,4 do 2,7 puta s obzirom na to da je 2006. godine prosečna cena nekretnina u Beogradu 1.300 evra dok je to sada 3.200.

"Iako se čini da je sada lakše kupiti nekretninu jer je pre 20 godina prosečna plata bila 250 evra a sada je 990, naravno da je pritisak na velike gradove izražen. Mi smo sa našim timom pravili analize kako to izgleda u Beču, Zagrebu i Beogradu i vrlo je slična situacija jer svi žele da budu u centru i velikom gradu. Čini mi se da tu može da dođe do izražaja uloga države da proba malo da smanji taj pritisak na gradove", izjavio je on.

Komentarišući to što se neki stanovi u Srbiji prodaju i za 15.000 evra po kvadratu, Vasić je rekao da će uvek biti nekretnina koje se prodaju "po objektu", i ocenio da je stan od 15.000 evra po kvadratu verovatno redak slučaj, jedinstven stan.

Taj reper od 15.000 evra po kvadratu ne znači da ne možete da kupite stan jer se prodaju stanovi u Beogradu i za 2.800 evra po kvadratu, istakao je on i dodao da je drugim gradovima u Srbiji cena stana po kvadratu znatno povoljnija.

Beograd.rs

Zašto su nekretnine sve skuplje

Odgovarajući na pitanje šta je ključni uzrok ovakvog rasta cena nekretnina u Srbiji, Vasić je rekao da je kombinacija inflacije, kamatnih stopa i činjenice da ljudi na Balkana veoma vole opipljive stvari, s obzirom na to da u Srbiji skoro 80 odsto građana poseduje neku nepokretnost što u drugim evropskim zemljama nije slučaj jer tamo većina ljudi iznajmljuje nepokretnost.

"Mi smo ti koji volimo da imamo opipljive stvari, s jedne strane to je tradicija a s druge to je naše viđenje investiranja i neko ko traži stan, odnosno krov nad glavom i onaj ko je investitor zapravo jure istu nepokretnost, tako da se tu takmičimo. Kada tome dodate da nema alternatitve investiranju i razvijanju tržišta kapitala, onda novac ili nosite u banku ili ulažete u nepokretnost", objasnio je on.

Da li država treba da umeša prste?

Na pitanje da li država treba da se aktivnije uključi u rešavanje stambene krize i na koji način, Vasić je rekao da iako se država na neki način već uključila u rešavanje ove krize kroz stanove za mlade, vojsku, policiju, država bi trebalo da pomogne i u necentralnim delovima gradova na način da više podstiče izgradnju u tim delovima gde bi cene stanova bile znatno jeftinije. 

Osvrćući se na to što EU razmatra donošenje Akta o pristupačnom stanovanju, Vasić je istakao da kada se "mešaju prsti" u tržišne prilike, vrlo je bitno kada da se prestane jer svi naginju ka tome da tržište reguliše ponudu i tražnju. 

Prema njegovim rečima, onog trenutka kada se umeša država u rešavanje ovog pitanja, mora da se zna koliko, kako i šta je direktna posledica toga.