Prosečan kvadrat u Beogradu do kraja godine ide na 4.000 evra?

Od ukupnog broja dozvola izdatih u decembru, 83,4 odsto odnosi se na zgrade, a 16,6 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 83,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 16,3 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,7 odsto), objavio je Republički zavod za statistiku.U decembru 2025. u Srbiji je prijavljena izgradnja 5.705 stanova, sa prosečnom povr&scaron;inom od 71,2 kvadratnih metara. Novogradnja čini 90,4 odsto ukupno predviđene vrednosti radova.Posmatrano geografski, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti &ndash; 42,5 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Severnobačka oblast &ndash; 8,7, Pirotska oblast sa 6,7 i Južnobačka oblast 6,3 odsto, dok se uče&scaron;ća ostalih oblasti kreću od 0,2 do 4,6 odsto.Rast građevinske aktivnosti na trži&scaron;tu će se osetiti tek za dve godineOcenjujući najnovije podatke RZS-a, licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković u razgovoru za Biznis.rs ističe da su oni ohrabrujući i za kupce nekretnina i za državu.&quot;Problem je &scaron;to je trži&scaron;te jo&scaron; uvek gladno kvadrata jer se nedovoljno gradi u odnosu na to koliko trži&scaron;te može da apsorbuje. Kod nas se nekretnine ne kupuju samo kao dom, već i kao investicije i utoči&scaron;te kapitala poput zlata&quot;, napominje sagovornik.Sa druge strane, on ukazuje da podatak o rastu građevinske aktivnosti može i da zavara, s obzirom na to da je kraj 2024. godine bio dosta lo&scaron;, a turbulencije, dru&scaron;tveno-politička kriza i protesti uticali su da ljudi uspore sa svojim planovima.&quot;Ako poredimo kraj 2025. sa krajem 2024. godine to možda i nije relevantan reper. Sada računamo da je kriza pri kraju, da će se ne&scaron;to konačno re&scaron;iti ili da će biti izbori&quot;, dodaje Đoković.Rast građevinske aktivnosti na trži&scaron;tu će se osetiti najranije za godinu i po do dve, smatra on.&quot;Investitor koji sada dobije dozvolu to može da materijalizuje za dve do tri godine, jer je period do konačnog useljenja otprilike 18 do 36 meseci&quot;, kaže Milić Đoković.Cene u starogradnji i novogradnji gotovo izjednačeneKada je reč o prognozama i ponudi, Đoković navodi da je Udruženje procenitelja radilo projekciju koja je pokazala da sa praćenjem evroinflacije opada vrednost novca dok cene nekretnina rastu.&quot;Dokle god je vrednost novca manja cene će rasti. Videćemo u kom opsegu, ali ono &scaron;to je sigurno to je da neće padati i bojim se da je to bespovratan proces&quot;, ističe sagovornik.&Scaron;to se tiče potražnje, tvrdi da se na samom trži&scaron;tu vi&scaron;e traži novogradnja pre svega zbog strukture kupaca &ndash; mladih ljudi koji nemaju vremena za renoviranje. &Scaron;to se tiče odnosa cena, on napominje da su u zavisnosti od lokacije, cene kvadrata u starogradnji i novogradnji gotovo izjednačene.&quot;To nije realno, ali je tako, iako bi po svim tehničkim i ostalim standardima novogradnja trebalo da bude skuplja za nekih 15 do 20 odsto od starogradnje. I ako neko kupi stan u starogradnji i uloži u njega to će uvek biti stara zgrada i to se ne može amortizovati&quot;, smatra on.Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu je između 3.000 i 4.000 evra, kaže Đoković i dodaje da je dijapazon nekretnina u glavnom gradu vrlo &scaron;iroko postavljen i da na trži&scaron;tu ima i onih na eksluzivnim lokacijama gde se kvadrat prodaje za 10.000 i 15.000 evra.&quot;Prosečna cena novogradnje u Novom Sadu je oko 2.000 evra, u Kragujevcu oko 1.700, Ni&scaron;u oko 1.500, a u Subotica oko 1.700. U Beogradu se te&scaron;ko može naći ispod 3.000 evra i očekivanja su da će do kraja 2026. godine prosečna cena u novogradnju biti oko 4.000 evra&quot;, ocenjuje on.

Prosečan kvadrat u Beogradu do kraja godine ide na 4.000 evra?

0 Komentari