Cene stanova kod komšija na istorijskom maksimumu: Primorje prednjači

To je blagi pad u odnosu na treći kvartal (2.228 eura), ali i dalje jedan od najviših nivoa od kada se vodi ova statistika, pokazuju preliminarni podaci Monstata.

Podaci se odnose isključivo na stanove koji su prvi put prodati, odnosno za koje je zaključen prvi kupoprodajni ugovor, i ne obuhvataju stari stambeni fond niti poslovne prostore.

Podgorica blago ispod državnog proseka, primorje i dalje najskuplje

U Glavnom gradu prosečna cena kvadrata iznosila je 2.141 evro, dok je u primorskom regionu dostigla čak 2.570 evra po kvadratu. Središnji region (Nikšić, Cetinje, Danilovgrad, Tuzi i Zeta) imao je znatno niži prosek – 1.363 evra, dok u severnom regionu u četvrtom kvartalu nije zabilježena prodaja stanova u novogradnji.

Ovakva struktura potvrđuje nastavak snažne diferencijacije tržišta:

    Primorje – tržište vođeno turizmom, stranim kupcima i investicionom tražnjom

    Podgorica – stabilna tražnja domaćeg stanovništva i dijaspore

    Središnji region – lokalno tržište sa znatno nižom platežnom moći

    Sever – i dalje bez značajnijeg investicionog ciklusa u novogradnji

Tržišna cena još viša: 2.415 evra po kvadratu

Važno je razlikovati ukupni prosek i tržišnu cenu. Prosečna tržišna cena stanova koje prodaju privredna društva iznosila je 2.415 evra po kvadratu, dok je kod solidarne stambene izgradnje cena bila svega 705 evra, objasnili su iz Monstata. To znači da struktura prodaje značajno utiče na konačni prosek.

Ukoliko je veće učešće stanova iz solidarne izgradnje, statistički prosek pada – i obrnuto. U četvrtom kvartalu evidentno je dominirala tržišna prodaja.

Struktura cene: Šta zapravo košta 2.206 evra?

Prema podacima za državni prosek:

    Cena građenja: 1.724 evra

    Uređenje građevinskog zemljišta: 288 evra

    Ostali troškovi (PDV, takse, projektovanje, kamate): 194 evra

Kod tržišnih stanova (privredna društva), trošak građenja raste na 1.873 evra po kvadratu, dok ostali troškovi iznose 214 evra. Drugim rečima, najveći deo cene i dalje otpada na samu izgradnju i investitorsku maržu, dok komunalije i ostali troškovi čine oko petine ukupne vrednosti.

Blagi kvartalni pad – korekcija ili predah?

Nakon rasta tokom većeg dela 2024. i prve polovine 2025. godine, četvrti kvartal donosi blagu korekciju sa 2.228 na 2.206 evra na nivou države. To nije signal pucanja balona, već pre stabilizacije nakon perioda intenzivnih transakcija i rasta troškova gradnje.

Crnogorsko tržište novogradnje ostaje snažno, ali izrazito regionalno fragmentirano. Primorje diktira tempo, Podgorica prati, dok unutrašnjost i sever zaostaju. Blagi kvartalni pad ne menja činjenicu da je kvadrat u novogradnji ušao u zonu koja pre samo tri godine nije bila zamisliva, piše Investitor.

Ukoliko se nastavi trend ograničene ponude i stabilne tražnje, realno je očekivati da 2026. godina donese novu fazu konsolidacije – ali bez dramatičnog pojeftinjenja, tvrdi portal.