Neki automobili nikad ne ostare – postanu simboli epohe: 40 godina Fiatove džepne rakete

Osim što je uneo turbo tehnologiju u pristupačni B segment, ovaj model predstavljao je prekretnicu, suprotstavljajući se konkurenciji modernom tehnologijom upakovanom u prepoznatljiv italijanski stil.

Jedan od najtraženijih italijanskih jangtajmera nastao je 1985. godine, a do kraja proizvodnje 1994. napravljeno je oko 50.000 primeraka.

Time je Uno Turbo obezbedio sebi status automobila iz snova po pristupačnoj ceni i postao jedan od simbola osamdesetih.

Fiat

Pre tačno 40 godina Fiat je u fabrici Mirafjori predstavio jednu od najsmelijih i najneobičnijih kreacija – Uno Turbo i.e.

U eri "džepnih raketa", kada su mladi i ljubitelji automobila sanjali o sportskim performansama u kompaktnom formatu, Fiat je ponudio Uno Turbo kao odgovor francuskim i nemačkim rivalima, piše Index.

Uno Turbo i.e. odmah je postao deo elite zahvaljujući spoju napredne tehnologije, uzbudljivih performansi i unikatnog izgleda.

Fiat

"Uno Turbo i.e. bio je mnogo više od malog sportskog auta. Bio je san na dohvat ruke i simbol slobode za čitavu generaciju koja je živela u ritmu turba. Imao je odlučnost, karakter i zvuk koji je skretao pažnju. Govorio je mladima jezikom inovacija. Čak i posle 40 godina, oni koji su ga vozili i dalje ga pamte sa nostalgijom. Neki automobili nikad ne ostare – postaju simboli epohe", kaže Roberto Đolito, šef Stellantis Heritage odeljenja.

Zvanično je predstavljen na proleće 1985. godine, nakon što je obični Uno prodat u više od milion primeraka.

Formula je bila jednostavna i efektna: motor zapremine 1301 ccm, Bosch elektronsko ubrizgavanje goriva (i.e. – Iniezione Elettronica), Magneti Marelli elektronsko paljenje i IHI VL2 turbo punjač sa vodenim hlađenjem i međuhladnjakom.

Fiat

Uno Turbo je imao 105 KS i 147 Nm pri 3200 o/min, što mu je omogućavalo maksimalnu brzinu od 200 km/h i ubrzanje do 100 km/h za samo 8,3 sekunde – sve to u vozilu mase od 845 kg.

Sportski karakter dopunjavali su ogibljenje sa stabilizatorom i prednji ventilirani diskovi kočnica.

Petostepeni menjač pozajmljen je od modela Ritmo 105 TC. Instrument tabla nudila je, pored analogne verzije Veglia-Borletti, i digitalnu Nippon-Seiki verziju uz doplatu – sa pokazivačima brzine, obrtaja, pritiska ulja, temperature vode i naravno, pritiska u turbo sistemu.

Ugrađen je i inovativni "check panel" koji je pratio stanje vrata, svetala, hlađenja i podmazivanja – što je bila retkost u tadašnjem kompaktnom segmentu.

Fiat

Karoserija je imala redizajnirani prednji branik sa maglenkama i otvorima za hlađenje, bočne pragove i proširene blatobrane preuzete sa modela Uno SX, zadnji spojler i vrata gepeka od fiberglasa.

Aluminijumske 13-ice sa dijamantskom obradom bile su "obučene" u gume dimenzija 175/60, sa poklopcima točkova na kojima se nalazio crveni Abarth škorpion.

Unutrašnjost je bila spoj sportskog duha i elegancije – crni pliš sa crvenim detaljima u obliku tadašnjeg FIAT logotipa, crveni tepisi, crni pojasevi, četvorokraki volan i crveni LCD sat. Tačka na "i" bio je sportski izduv sa dubokim zvukom.

Član Ferrarijevog F1 tima Mikele Alboreto testirao je Uno Turbo 1985. godine na stazi Jacarepaguá.

"Zabavan je, brzo reaguje a turbo podiže adrenalin. Sa još malo konja, bio bi savršen za stazu", rekao je Alboreto tada.

Fiat

Godine 1986. Uno Turbo dobija nove boje, masku hladnjaka, retrovizore u boji karoserije, bočne "Turbo i.e." trake i upadljiv zeleni digitalni kokpit.

Redizajn iz 1987. doneo je revolucionarni (i problematični) AP Lockheed "Antiskid" sistem kočenja, koji je delovao samo na prednje točkove.

Tri godine kasnije, predstavljena je druga generacija – ozbiljnija i modernija. Motor je povećan na 1372 ccm, uz Garrett T2 turbo i 116 KS, sa ubrzanjem do 100 km/h za samo 7,7 sekundi.

Diskretniji izgled dopunjen je crvenim detaljima na branicima, novim felnama i udobnijim enterijerom sa sedištima crno-sivog dezena i Momo volanom.

Fiat

Postojala je i verzija sa 112 KS sa katalizatorom, kao i izuzetno sportski Racing paket koji je uključivao krovni prozor, daljinsko zaključavanje, pranje farova, električne podizače stakala i metalik boju.

Neki primerci su prerađivani po narudžbini od strane karoserista kao što su Scioneri, Giannini, Moretti i Hormann – sa unikatnim bojama, ratkapnama, kožnim ili Alcantara enterijerima i opremom poput "klime", kakva je tada bila dostupna samo u višim klasama automobila.

Moretti je 1986. predstavio Uno Turbo MX – sa niskoprofilnim gumama, Alcantara sedištima i orahovim panelima sa digitalnim instrumentima.

• Napuštena Panda nađena u šumi: Pali k'o mina posle 17 godina VIDEO
• Nova Fiat Pandina stiže brže nego što je planirano?
• U rikverc! Fiat 500 ponovo dobija benzinski motor – struja se nije isplatila FOTO

Uno Turbo i.e. proizvodio se do 1994. godine (neki primerci registrovani su i 1995.), kada ga je zamenio Punto GT.

Ipak, Uno Turbo ostao je simbol generacije koja je, kako je pevao Vasko Rosi, "išla do maksimuma i želela život bez kočnica".

Zvuk i pojava očuvanog Fiata Uno Turbo i danas mame uzdahe – bez obzira da li prolaznik zna o kojem je modelu reč.

• Fiat Grande Panda debituje u još jednoj zemlji
• Fiat vraća još jednu legendu! FOTO
• Pravda za Fiat 500L: Amerikanac stao u odbranu minivana iz Kragujevca

Danas su retki primerci u originalnom stanju, pa cene dostižu i 20.000 evra.

Fiat Uno Turbo

Prva serija (1985–1989.): motor 1.3 sa 105 KS, Bosch ubrizgavanje, Magneti Marelli paljenje, masa 845 kg, 0–100 km/h za 8,3 s, maksimalna brzina 200 km/h

Druga serija (1989–1994.): motor 1.372 ccm, Garrett T2 turbo, 116 KS, 0–100 km/h za 7,7 s, diskretniji izgled, profinjen enterijer, Momo volan, krovni prozor, daljinsko zaključavanje