Mercedesov inženjer sleteo sa puta; Rezultat – jedan od najvažnijih sistema bezbednosti

"Trebalo je to da bude sasvim uobičajen testni dan na zaleđenim putevima Švedske, gde smo testirali ABS na Mercedesu E klase W124. Put je bio ravan i prekriven snegom, a onda sam se odjednom našao u jarku pored. Srećom, nisam udario u drvo, ali kako se sve to tačno dogodilo – ne znam! Znam samo da mi je bilo izuzetno neprijatno pred kolegama. Dok sam čekao šlep službu da izvuče auto iz snega, vrteo sam razne scenarije u glavi."

"Jedno pitanje mi nije dalo mira: Ako već imam ABS koji sprečava blokiranje kočnica, šta bi se dogodilo kada bismo ga uparili sa sistemom poput žiroskopa, koji bi minimizirao proklizavanje i zanošenje automobila u kritičnim situacijama?"

BoschBosch

Ova nezgoda bila je prelomni trenutak za Mercedesovog inženjera Franka Vernera Mona, čija je lična nezgoda dovela do otkrića sistema za elektronsku kontrolu stabilnosti (ESP).

Ovaj revolucionarni sistem od 2014. godine postao je obavezna oprema svih novih automobila na evropskom tržištu.

Bosch i Mercedes – dve odvojene vizije koje su se spojile

Na razvoju ESP sistema, Verner Mon je radio zajedno sa Antonom van Centenom iz Boscha, iako je van Centen kasnije pokupio većinu zasluga.

Razvoj ESP-a trajao je više od deset godina, a zanimljivo je da su Bosch i Mercedes osamdesetih godina radili na istom konceptu – ali nezavisno jedan od drugog!

Bosch je započeo razvoj u junu 1983. godine, odlučivši da će baza ESP-a biti postojeći senzori i aktuatori iz ABS-a i TCS-a, uz razmatranje potencijala laserskih žiroskopskih senzora.

Zanimljivo je da je Bosch koristio 16-bitni Intel 8096 mikrokontroler, koji je Ford prvobitno koristio za upravljanje motorom.

Bosch

U isto vreme, Mercedesovi inženjeri su bili uvereni da je za budući ESP ključan žiroskop.

Za eksperimentisanje su uzeli žiroskopski senzor iz balističkog projektila SCUD, jer je imao dovoljnu brzinu obrade podataka za testni automobil.

Glavni problem i za Bosch i za Mercedes bio je visok trošak proizvodnje, pa su odlučili da potraže partnere.

Tek 1992. godine, na zajedničkom sastanku, slučajno su otkrili da rade na istom sistemu i da su im razvojne postavke gotovo identične. Odluka je brzo doneta – Bosch će preuzeti vodeću ulogu u projektu ESP.

Kako funkcioniše ESP?

Bosch je brzo definisao glavni cilj ESP-a – da uz funkcije ABS i TCS, pomogne vozaču da zadrži vozilo na putu u smeru koji je izabrao.

Novi sistem je morao da uskladi stvarno ponašanje vozila sa vozačevim željama. Sistem je prikupljao podatke iz više izvora:

• Papučica gasa, pritisak kočnica i senzor ugla upravljača – analiziraju šta vozač želi da uradi.
• Senzori brzine točkova, bočnog ubrzanja i brzine okretanja oko vertikalne ose – analiziraju stvarno kretanje vozila.

U normalnim uslovima vožnja ide glatko, ali ako se vozilo previše zanese, većina vozača nema dovoljno iskustva da ga kontroliše.

Bosch Bosch

Ako ugao bočnog klizanja pređe 10-15 stepeni, vozač sa prosečnim iskustvom više ne može da upravlja vozilom. Tu nastupa ESP – elektronski smanjuje bočni klizni ugao i sprečava proklizavanje vozila.

Studije pokazuju da ESP može sprečiti do 80% nesreća izazvanih proklizavanjem!

Mercedes A klasa – skandal i prekretnica

Nakon godina razvoja, ESP je 1994. godine prvi put predstavljen javnosti na testnoj stazi u švedskom Arjeplogu, a već 1995. debitovao u vozilima.

Model S klasa W140 imala je ESP kao opciju, ali je Mercedes-Benz S 600 Coupe (C140 E60) postao prvi serijski automobil na svetu sa ugrađenim ESP-om.

Međutim, ESP nije bio široko prihvaćen – Bosch je do 1997. godine prodao samo 90.000 jedinica, što je bilo daleko od masovne upotrebe.

Sve se promenilo oktobra 1997. godine, kada su novinari švedskog magazina Teknikens Värld testirali novu Mercedes A klasu.

Na testu "severnog jelena" (manevru izbegavanja iznenadne prepreke na putu) pri brzini od 60 km/h, automobil se neočekivano prevrnuo!

Bosch Bosch

Kada su i nemački novinari ponovili test sa istim ishodom, Štutgart je bio u panici. Mercedes je momentalno zaustavio isporuke A klase na 12 nedelja, a inženjeri su imali jedan od najvećih izazova u istoriji brenda.

Rešenje? Serijska ugradnja ESP-a u sve modele A klase, uz dodatne korekcije na ogibljenju.

Bosch Bosch

U februaru 1998. godine, novinari su ponovo testirali A klasu i – ovaj put ju je ESP spasao.

ESP je od tada postao standardni deo testiranja svih novih automobila u fazi razvoja.

• Vozači, oprez! Sistem za zadržavanje vozila u traci može biti opasan
• Gde je najbezbednije sedeti u automobilu u slučaju udesa

Mercedesov problem postao je problem Boscha, jer je kompanija morala desetostruko povećati proizvodnju ESP sistema. Samo je Mercedes 1998. godine naručio 250.000 jedinica ESP-a!

ESP danas – jedan od najvažnijih sistema bezbednosti

Kako je proizvodnja rasla, troškovi su se smanjivali, a ostali proizvođači su brzo shvatili prednosti ESP-a.

Američka NHTSA sprovela je šestogodišnju studiju na 40.000 nesreća i zaključila:

• Vozila sa ESP-om imaju 35% manju verovatnoću da učestvuju u sudaru.
• Kod SUV vozila, ESP smanjuje rizik od smrtonosnog sudara za 63–67%.
• ESP može sprečiti do 80% nesreća izazvanih proklizavanjem vozila.

Iako su ovi podaci danas zastareli, milioni života su spaseni. Uz sigurnosni pojas i vazdušni jastuk, ESP je postao jedan od najvažnijih bezbednosnih sistema u modernim automobilima!