Visoki napon 15

12.04.2024.

13:15

Mnogo hteli, mnogo započeli: Gde je zapelo sa električnim kamionima?

Kamioni na struju odavno su na tržištu, ali su još (pre)skupi, a ni infrastruktura nije optimalna. Prodaja stagnira, iako proizvođači u asortimanu imaju modele sa dometom i do 500 kilometara.

Izvor: Dojče vele

Mnogo hteli, mnogo započeli: Gde je zapelo sa električnim kamionima?
Shutterstock/Scharfsinn

Podeli:

Prelazak sa kamiona koje pokreću fosilna goriva, odnosno motori sa unutrašnjim sagorevanjem na električne kamione "zapeo" je i pre nego što je zapravo počeo.

To je problem i za vladu u Berlinu, jer to znači da su sve manje šanse da se u sektoru teretnih vozila do 2030. za više od 40 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u odnosu na 1990. godinu, što je proklamovani cilj nemačke vladajuće koalicije.

Prema podacima Saveznog udruženja za drumski prevoz tereta i logistiku (BGL), svakoga dana na nemačkim putevima protutnji 800.000 kamiona, odnosno teretnih vozila nosivosti preko 7,5 tona.

Među njima je krajem prošle godine, kako je saopštilo BGL, bilo samo 475 vozila na električni pogon. Udeo električnih kamiona u ukupnoj floti teretnih vozila u Nemačkoj iznosi dakle manje od jedan odsto, piše Dojče vele.

Većina takvih vozila i dalje koristi dizel, iako u međuvremenu neki proizvođači u svom asortimanu imaju i elektro-kamione dometa i do 500 kilometara.

Ono što nedostaje, a to često kritikuju i proizvođači i špediteri, jeste pre svega adekvatna infrastruktura punjača za električna vozila.

Skupi elektro-kamioni

Ideja vodilja proizvođača kamiona, kako je to nedavno rekao Martin Daum, izvršni direktor tržišnog lidera, firme "Dajmler trak", glasi:

"Kamion se ne vozi iz zadovoljstva. Radi se o tome da se roba efikasno transportuje sa jednog na drugo mesto." 

A to, kako dodaje, mora da bude isplatljivo: "Zato elektro-kamioni u ukupnoj kalkulaciji ne smeju da budu skuplji od dizelaša."

Novi električni kamioni trenutno koštaju i više od 300.000 evra, što znači da je njihova nabavna cena znatno veća od konvencionalnih dizel-kamiona i koji se mogu nabaviti po ceni od 100.000 evra naviše.

Nakon što je nemačka vlada zbog budžetske štednje odustala od programa subvencionisanja električnih vozila, špediteri su postali još oprezniji po pitanju tranzicije njihovog voznog parka, odnosno zamene klasičnih vozila na fosilno gorivo modernijim, električnim modelima.

"Ako uračunamo trostruko veće cene elektro teretnjaka u odnosu na dizelaše, i ako još tu dodamo prosečne marže od 0,1 do tri odsto, onda vidimo da nema te filme srednje veličine koja može sebi da priušti prelazak na ekološki povoljnije pogone", sumira situaciju Dirk Engelhart, šef BGL.

Po pitanju cena se u dogledno vreme ipak mogu očekivati promene, jer i u tom segmentu, kao i na tržištu putničkih automobila, kineski proizvođači poput BYD-a osvajaju sve veći deo tržišnog "kolača".

"Vreme je novac"

Karin Radštrem, članica uprave "Dajmler trak", naglašava da je za tzv. "zelenu tranziciju" potrebna široka mreža infrastrukture punionica za vozila na električni pogon ili na vodonik.

Ili, kako to formuliše Engelhart u ime uprave BGL, "kakve koristi špediter ima ako kupi električni kamion, a ne može da napuni bateriju?"

Zato su u jednom zajedničkom pismu BGL, Savezno udruženje špeditera i logistike (DSLV), kao i proizvođači vozila "Dajmler trak" i MAN zahtevali instaliranje najmanje 10.000 javno dostupnih punktova za punjenje baterija električnih kamiona, uključujući i 4.000 takozvanih Mega-Chargera.

To su punktovi na kojima baterije za električne kamione mogu kompletno da se napune u roku od 45 minuta. 

Za špediterske firme važi naravno ona stara: "vreme je novac". Električni kamioni se trenutno pune uglavnom preko noći, na parkiralištima samih špedicija. Taj proces traje i do osam sati po vozilu.

Dobri za klimu samo kada se pune zelenom strujom

S obzirom na probleme oko infrastrukture, nikoga više ni čudi to što „zelena tranzicija“ u sektoru teretnog saobraćaja ne napreduje baš glatko. Problem je i način na koji se proizvodi struja potrebnu za električne kamione. U kontekstu zaštite klime, Martin Daum iz "Dajmler traka" upozorava: "Elektrifikacija nam pomaže samo ako se za pogon kamiona koristi obnovljiva energija."

A šef BGL Engelhart dodaje: "Električni kamioni su dobri za klimu samo kada se pune zelenom energijom."

Samo za drumski saobraćaj, kako je izračunao Dirk Engelhart, za to bi bilo potrebno teoretski oko 188.000 vetro-turbina.

"To je ogroman izazov kada imamo na umu da trenutno u Nemačkoj postoji oko 28.000 vetro-turbina."

Kako napominje šef BGL, klimi se ne pomaže tako što se za kamione koristi struja koja se dobija uz pomoć uglja ili uvezene nuklearne struje.

Podeli:

15 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Palo 600 ratnih aviona: Rusi se oglasili

Ruske trupe uništile su 600 ukrajinskih ratnih aviona i 1.300 višecevnih raketnih bacača od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

20:30

16.5.2024.

1 d

Podeli: