Velika promena u zakonu: Država preuzima sav novac od kazni

Naime, novim predlogom je predviđena drugačija raspodela novca od naplaćenih kazni, koja će direktno pogoditi lokalne samouprave, jer će ostati bez velikog dela sredstava.

Ako ovakve izmene budu usvojene u skupštini, novac od kazni ići će direktno u budžet, a kako će se trošiti, praktično će odlučivati država.

Za one koji možda ne znaju, sadašnjim Zakonom previđeno je da 70% novca od kazni za saobraćajne prekršaje ide direktno u budžet Republike Srbije. Od tog novca 75% ide Ministarstvu unutrašnjih poslova. Nekad je taj novac bio na raspolaganju saobraćajnoj policiji, ali je jednom od prethodnih izmena omogućeno da MUP kontroliše planiranje i trošenje za potrebe kompletnog ministarstva.

Preostalih 30% novca predviđeno je za lokalne samouprave uz obavezu da polovinu od tog novca gradovi i opštine troše na popravljanje saobraćajne infrastruktre, a drugu polovinu na rad lokalnog tela za koordinaciju, naučno istraživačke radove iz oblasti saobraćaja, razne kampanje i preventivne akcije. Taj novac je namenskog karaktera, što znači da ne sme da se troši u druge svrhe.

Takođe, novac ne sme da se koristi ukoliko nema lokalnog tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja. Čak je propisana kazna za odgovorna lica koja bi novac trošila nenamenski. Činjenica je, međutim, da je u prošlosti bilo ogromnih problema u primeni ovih odredbi.

Tako smo imali primere da su se umesto projekata za unapređenje bezbednosti saobraćaja kupovali klima uređaji i nameštaj, da su pare trošene na druge programe... Čak se dešavalo u nekim gradovima da i posle sedam godina od usvajanja Zakona 2009. godine nisu bila formirana lokalna tela za upravljanje.

- Mi smo kao država u poslednjih 14 godina mogli da se pohvalimo da imamo veoma dobar sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja, jer je svaki dinar naplaćen od nesavesnih vozača namenjen ulaganju u bezbednost saobraćaja. Međutim taj zaista dobro osmišljen sistem, u praksi je pokazao izvesne nedostatke. Sredstva namenjena lokalnoj samoupravi neretko su se trošila nenamenski, a značajna sredstva trošena su i na naučno istraživačke radove koji nisu imali nikakvu praktičnu primenu i završili su u fiokama. Zbog navedenih zloupotreba, kao i zbog stava Ministarstva finansija da novac od saobraćajnih kazni ne sme biti namenski opredeljen, doneta je odluka da se sav novac sliva u državni budžet – objašnjava za sajt Polovni automobili Damir Okanović, direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.

Po novom predlogu, menja se član 17 Zakona i sada se navodi:

Sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima pripadaju budžetu Republike Srbije.

Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu se koristiti i prihodi po osnovu međunarodnih ugovora i sredstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, kroz donacije, poklone, priloge i druge vidove pomoći, kao i drugi izvori, u skladu sa zakonom.

U narednom članu precizira se:

Raspored i korišćenje sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima vrši se u skladu sa aktom, koji za svaku kalendarsku godinu donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Sastavni deo akta iz stava 1. ovog člana je Nacionalni godišnji program unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, koji sadrži ciljeve, mere i aktivnosti u okviru ključnih oblasti rada, način realizacije, rokove, finansijska sredstva i odgovorne subjekte.

Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti obuhvaćene sledeće ključne oblasti rada:

1) unapređenje saobraćajne infrastrukture sa stanovišta unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima;

2) rad Tela za koordinaciju;

3) unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja;

4) preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima;

5) naučno-istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja;

6) opremanje jedinica saobraćajne policije i drugih organa nadležnih za poslove bezbednosti saobraćaja.

Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu biti obuhvaćene i druge aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.

Dakle, bez sumnje se može zaključiti da će gradovi i opštine, ako ovaj predlog bude izglasan u Parlamentu, ostati bez desetina miliona dinara. Sagovornik portala Polovni automobili iz Ministarstva unutrašnjih poslova pojašnjava da je ovakva promena bila neminovna iz dva razloga.

- Prvo, morali smo da menjamo način raspodele novcem od kazni, jer je trenutni sistem postao neodrživ zbog izmene propisa o budžetskom sistemu. Druga jako važna stvar, pokazalo se tokom godina da je ovakav sistem neefikasan. I dalje se dešava da pojedine jedinice lokalne samouprave ne sprovode programe i da vraćaju novac u budžet. Važno je na kraju da naglasimo, da ne nameravamo da ostavimo gradove i opštine bez novca od kazni. Samo ćemo promeniti način na koji ćemo ih dodeljivati, što znači da će opštine i gradovi konkurisati za sredstva sa izrađenim projektom – zaključuje naš sagovornik.

Sa druge strane, postoje i mišljenja da ovakvo rešenje nije dobro.

- Zakon određuje da će u budžetu, na razdelu MUP biti opredeljena sredstva za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja, ali zakon ne određuje visinu tih sredstava. To nije dobro rešenje, jer je finansiranje sistema bezbednosti saobraćaja potpuno neizvesno. Vlada može odlučiti da visina sredstava bude svega 1 milion evra, a može i 10, a može i 200, što će svakako zavisiti od trenutnih političkih i finansijskih prilika u državi. Trenutno se od novčanih kazni naplati oko 100 miliona evra godišnje, a ako Skupština podrži predlog da su sredstva unapred neopredeljena, biće to značajan korak unazad. Zakonom bi trebalo definisati donji prag, tako da npr. visina sredstava bude najmanje 50% od ukupno naplaćenih saobraćajnih - zaključuje Okanović.

Koliko će se ova promena odraziti na bezbednost saobraćaja „na lokalu“ ostaje da se vidi. Takođe, stiče se utisak da je ovim izmenama značajno smanjena uloga u sistemu Agencije za bezbednost saobraćaja, koja je imala vodeću ulogu u pružanju pomoći lokalnim samoupravama da kvalitetnije sprovode programe i da raspolažu novcem od kazni.