22.02.2026.
14:05
Može li švedska auto-industrija da održi korak sa svetskom konkurencijom?
Automobili iz Švedske oduvek su bili poznati po bezbednosti, robusnosti i suzdržanom, funkcionalnom dizajnu.
Švedska auto-industrija je tokom 20. veka izgradila reputaciju koja daleko prevazilazi veličinu same zemlje.
U državi sa tek nešto više od deset miliona stanovnika (u prošlosti i manje) nastali su brendovi koji su ostavili dubok trag u globalnoj automobilskoj istoriji.
Automobili iz Švedske bili su poznati po bezbednosti, robusnosti i suzdržanom, odnosno funkcionalnom dizajnu.
Međutim, poslednje dekade su donele i promene u ovom sektoru u svetu, pa samim tim i u položaju automobilske industrije ove države na globalnom tržištu.
Današnja realnost znatno je složenija. Globalizacija, elektrifikacija i promena vlasničkih struktura temeljno su promenile način na koji funkcioniše švedska auto-industrija.
Ona danas nije ni propala kao u pojedinim državama, gde je u Australiji u potpunosti nestala, ali nije ni dominantna kako je to slučaj sa kineskom autoindustrijom u usponu ili japanskom tokom perioda 20. veka.
Švedska se u ovom sektoru nalazi u fazi transformacije između snažne tradicije i nove, tehnološki sve više zahtevne, budućnosti.
Postoje određene komparativne prednosti ove države kada se radi o proizvodnji vozila, ali i određene mane koje joj stoje na putu održavanja pozicije ili zauzimanja većeg udela tržišta globalno gledano.
Jedna od najvećih današnjih prednosti švedske autoindustrije i dalje je reputacija u oblasti bezbednosti.
Volvo je na primer decenijama gradio imidž brenda koji bez kompromisa stavlja sigurnost putnika na prvo mesto i ovaj imidž je u velikoj meri opastao za ceo njen automobilski sektor.
Od uvođenja sigurnosnog pojasa sa tri tačke vezivanja, do savremenih sistema asistencije vozaču, švedski pristup automobilu bio je tradicionalno racionalan i sistematičan.
Taj identitet nije nestao sa promenom vlasništva niti sa prelaskom u električnu eru. Naprotiv, bezbednost se danas kombinuje sa digitalnim sistemima, naprednim senzorima i softverskim rešenjima.
U vremenu kada kupci sve više obraćaju pažnju na tehnologiju i asistenciju u vožnji, taj kapital stečenog poverenja ima veliku tržišnu vrednost.
Osim toga, švedski dizajn ostaje prepoznatljiv. Minimalizam, funkcionalnost i odsustvo preteranog luksuza i dalje su deo DNK njihovih vozila.
To im omogućava da se jasno diferenciraju na tržištu koje je preplavljeno agresivnim stilom i hiperprodukcijom modela, iako možda nisu cenovno konkurentni.
Ako se posmatra šira slika, Švedska je danas kada se radi o prednostima u ovom sektoru možda bolje pozicionirana u segmentu komercijalnih i teških vozila više nego u putničkim automobilima.
O tome govore i praktični podaci o samoj proizvodnji, jer je po broju proizvedenih automobila Švedska tek oko 30. mesta sa okvirno oko 0,4% globalnog udela, dok je u sektoru teških kamiona bolje pozicionirana, iako slabije nego početkom 2000-ih kada je sama činila skoro 8% globalnog udela.
Proizvođači kamiona i autobusa iz ove zemlje poput Volvo Trucks ili Scania još uvek spadaju među globalne lidere.
U tom segmentu Švedska ima kombinaciju tehnološke kompetencije, efikasnih motora, naprednih sistema upravljanja flotama i pouzdane servisne mreže.
Teški kamioni, građevinske mašine i logistička rešenja čine okosnicu izvozne snage zemlje. U svetu gde e-trgovina i logistika rastu, ovaj segment ima dugoročnu perspektivu.
Ipak, švedska auto-industrija suočava se i sa strukturnim ograničenjima. Prva i očigledna prepreka je veličina samog tržišta. Domaća potražnja je mala, pa proizvođači gotovo u potpunosti zavise od izvoza.
To ih čini ranjivim na globalne poremećaje, trgovinske barijere i promene potrošačkih trendova. Drugi izazov su visoki troškovi rada, strogi ekološki standardi, sindikalna ograničenja i regulacije koje postoje u ovoj državi.
Ovi faktori iako su deo nacionalnog identiteta i kvaliteta života lokalnog stanovništva, značajno povećavaju cenu same proizvodnje. U poređenju sa fabrikama u Istočnoj Evropi ili Aziji, švedske fabrike su skuplje za održavanje i manje konkurentne.
Treći problem u savremenom globalnom kontekstu je obim investicija potreban za razvoj novih platformi. Savremena auto-industrija zahteva milijarde evra za razvoj baterija, softvera i autonomnih sistema.
Za relativno malu zemlju i manje proizvođače, samostalno finansiranje takvih projekata je izuzetno teško. To je brojne slične države i njene proizvođače navelo u smeru adaptacije kroz priključivanje većim grupacijama ili ka prodaji dela vlasništva radi dobijanja prekopotrebnog kapitala.
Švedska je imala više iskustava sa ovim praksama, sa pomešanom efikasnošću i rezultatima.
Najpoznatiji primer švedskog industrijskog posrtanja je Saab. Ovaj brend je imao snažan identitet i lojalnu bazu kupaca, ali to nije bilo dovoljno da preživi u brutalno konkurentnom okruženju.
Mali obim proizvodnje, visoki troškovi razvoja i zavisnost od većih korporacija pokazali su se kao fatalna kombinacija. Nakon perioda pod okriljem američkog koncerna, Saab nije uspeo da razvije finansijski održiv model poslovanja.
Globalna finansijska kriza 2008. dodatno je smanjila potražnju, a bez dovoljno kapitala za razvoj novih modela, kompanija je bankrotirala 2016.
Sudbina Saab-a pokazala je surovu realnost moderne autoindustrije, a to je da emotivna vrednost brenda i tehnička inovativnost nisu dovoljni bez finansijske snage i velikog tržišta.
Preuzimanje Volva od strane kineske kompanije Geely predstavljalo je drugu vrstu prekretnice za švedsku autoindustriju, a sa boljim ishodom od Saab-a.
U trenutku kada su evropski proizvođači tražili partnere za opstanak i razvoj, kineski investitori videli su priliku. Za Kinu, Volvo je značio pristup naprednoj evropskoj tehnologiji, premijum imidžu i globalnoj distribuciji koja im je tada falila.
Za Šveđane, kineski kapital je značio stabilnost i mogućnost velikih ulaganja koja su im nedostajala.
U godinama nakon preuzimanja, Volvo je lansirao nove platforme, obnovio ponudu i snažno krenuo ka elektrifikaciji.
Kinesko vlasništvo nije izbrisalo švedski identitet, ali mu je dalo dodatni kapital nužan za ekspanziju brenda i finansiranje istraživanja i razvoja, a koji je kapitalno-intenzivan i sa profitom koji dolazi tek u kasnijim fazama.
Švedska je inače među evropskim pionirima u prihvatanju električnih vozila i jedan od prvaka u unutar Evropske unije kada se radi o procentu električnih vozila u prodatim novim vozilima.
Visoka ekološka svest stanovništva, državne subvencije i razvijena infrastruktura punjača doprineli su brzom rastu prodaje električnih i plug-in hibridnih modela. Proizvođači u zemlji su tu priliku i prepoznali.
Volvo je postavio ambiciozne ciljeve za potpunu elektrifikaciju. Novi modeli su koncipirani kao električni od samog početka, a razvoj baterija i softvera postaje centralni deo strategije. Ipak, tržište električnih vozila postaje sve konkurentnije.
Kineski proizvođači nude cenovno agresivne modele, pa čak i u Evropi, dok evropski brendovi balansiraju između profitabilnosti i investicija. Elektrifikacija nije samo tehnološki već zato i finansijski izazov.
Ako se posmatraju generalni trendovi i perspektive rasta, u poređenju sa Nemačkom ili Kinom, Švedska nema masovni proizvodni kapacitet. Međutim, ima reputaciju kvaliteta i održivosti.
To joj omogućava da se uspešnije pozicionira u višem segmentu tržišta. Ključno pitanje biće za njen automobilski sektor razvoj baterijske industrije u Evropi.
Ako Evropa uspe da izgradi sopstvene lance snabdevanja, švedski proizvođači imaće stabilniju osnovu za rast. U suprotnom, zavisnost od azijskih dobavljača ostaće strateški rizik i velika prepreka ka ozbiljnoj ekspanziji i globalnoj konkurentnosti.
Recimo, u segmentu kamiona, tranzicija ka nultim emisijama ide sporije, ali je nezaustavljiva. Električni kamioni već ulaze u gradski i regionalni transport, dok se za duge relacije istražuju vodonik i alternativna goriva.
Švedska Scania ulaže u razvoj električnih pogonskih sistema, baterijskih rešenja i digitalnih platformi za optimizaciju flota. Fokus nije samo na vozilu, već na celom logističkom ekosistemu.
Budućnost transporta neće biti definisana samo pogonom, već i podacima. U tom domenu, švedski proizvođači imaju iskustvo i tehnološku bazu da ostanu relevantni.
Ipak, kineska konkurencija je i u ovom segmentu nemilosrdna, jer je ova država najveći proizvođač teških kamiona na celom svetu i polaže nade u elektrifikaciju ovog sektora kao svoju prednost.
Ukupno gledano, skandinavska država neće imati lak zadatak da se adaptira u ovakvom međunarodnom kontekstu.
Švedska auto-industrija danas je duboko integrisana u globalne tokove kapitala i tehnologije, što ima prednosti i rizike. Nacionalni brendovi postoje, ali iza njih stoje multinacionalne strukture sa svojim ciljevima i prioritetima.
To nije znak slabosti, već prilagođavanja novoj realnosti. U industriji koja zahteva ogromne investicije, partnerstva su nužnost. Ono što ostaje ključno je da se zadrži inženjerski kvalitet i identitet koji je Švedsku učinio prepoznatljivom kod kupaca širom sveta.
U narednoj deceniji, sudbina švedske autoindustrije zavisiće od uspeha u elektrifikaciji, sposobnosti da održi tehnološki korak i da iskoristi prednosti digitalizacije. Ako uspe da spoji tradiciju bezbednosti sa savremenim softverskim rešenjima, Švedska će i dalje imati značajno mesto na globalnoj automobilskoj mapi.
Ukoliko u toj misiji ne uspe, postoji rizik da njena automobilska industrija zauzime samo marginalno mesto na globalnoj mapi proizvođača na tržištu sve oštrije konkurencije i sve obazrivijih potrošača.
0 Komentari
Možda vas zanima
Masovna mobilizacija: Stižu pozivi – hitno se javite na dužnost; Raspoređivanje blizu NATO granica
Vlasti u Belorusiji sprovode ubrzano pozivanje rezervista u zapadnim regionima blizu granice sa zemljama NATO-a, sa kratkim rokovima za javljanje u službu i brzim raspoređivanjem.
21:32
20.2.2026.
1 d
Brutalan američki napad; Ukupno više od 130 mrtvih VIDEO
Američka vojska je saopštila da je u istočnom Pacifiku napala brod za koji tvrdi da je učestvovao u trgovini drogom, pri čemu su poginule tri osobe.
6:59
21.2.2026.
1 d
"Teroristički napad"; Šire se stravični snimci: Ima mrtvih, raste broj povređenih FOTO/VIDEO
Jedna policajka je poginula a 24 osobe su povređene nakon što je nekoliko eksplozivnih naprava detonirano u ponoć u Lavovu, na zapadu Ukrajine, saopštila je danas ukrajinska policija.
8:57
22.2.2026.
6 h
Šok u Nišu: Mega razbila Partizan za finale KRK posle haosa, prekida i pražnjenja "Čaira" VIDEO
Košarkaši Mege su se plasirali u finale Kupa Radivoja Koraća šesti put u istoriji nakon što su u polufinalu ubedljivo savladali ekipu Partizana rezultatom 80:58.
23:55
20.2.2026.
1 d
Vučić najavio novo – značajno – povećanje penzija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novo povećanje penzija.
16:52
20.2.2026.
1 d
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar