Brembo i Michelin razvijaju kočnice budućnosti koje značajno skraćuju zaustavni put

U razvoju novog sistema za kočenje "Sensify" kompanije Brembo pomogao je i Michelin.

Novi sistem koristi papučicu kočnice kako bi poslala signal upravljačkoj jedinici, ali je sila kočenja promenjiva i individualna za svaki točak.

Postoje dve metode za postizanje različite sile kočenja na točkovima. Prva koristi hidrauliku, gde svaka pojedinačna kočnica ima svoj glavni cilindar koji pokreće elektromotor, a koji prima signale iz upravljačke jedinice kočnica.

Druga metoda koristi elektromotore u "čeljustima" koji pokreću pločice. Dakle, u teoriji, moguće je kombinovati obe vrste, na primer, hidrauličko kočenje za prednje točkove i "suvo" kočenje za zadnje.

Brembo/Michelin

Kada se tome doda i Michelinov softver, podaci se integrišu sa informacijama koje Sensify prikuplja kako bi se napravile precizne procene prianjanja guma u realnom vremenu.

Testiranje novog sistema u stvarnim uslovima počelo je prošle jeseni na Michelinovom test poligonu.

Za sada je poznata samo jedna brojka: skraćenje zaustavnog puta do četiri metra u poređenju sa automobilom koji koristi standardni ABS sistem.

• Da li će kočnice vašeg automobila proći tehnički nakon 5. jula?
• Automobil vam dugo stoji parkiran? Ovo morate da proverite!
• Šta je to elektronska raspodela sile kočenja i čemu služi?

Testiranja su obuhvatila automobile sa letnjim i zimskim gumama, novim i istrošenim gumama, pravilno i nedovoljno naduvanim gumama, kao i testiranja u suvim i mokrim uslovima.

Testovi su uključivali kočenja pri različitim brzinama, od 50 do 138 km/h. Sistem u svakom trenutku primenjuje maksimalni pritisak bez blokiranja točka jer može kompenzovati bilo koji faktor (okruženje, habanje i dr.) i uvek izračunava tačan koeficijent prianjanja za svaku gumu.

• Disk kočnice - kako rade i kakve postoje?
• Efikasno kočenje: Zašto prvo kočnica, pa kvačilo?

Sensify takođe raspoređuje silu kočenja na osnovu procene svih faktora koji utiču na performanse guma i kočenja, a zatim u hodu vrši potrebna prilagođavanja.

Iz ugla dinamike vozila, cilj je da se maksimizuje prianjanje guma u svim scenarijima i da se sistem integriše sa ostalim aktivnim bezbednosnim sistemima u vozilu.

Uz sve to, svi ti podaci iz softvera u budućnosti mogu doprineti razvoju i drugih segmenata automobila, poput uticaja na adaptivno ili aktivno oslanjanje, elektronski kontrolisane diferencijale, aktivnu aerodinamiku i pogonske sisteme.