Zašto automobili s automatskim menjačem kreću sami od sebe?

Ovaj fenomen, poznat kao "creep efekat" ili "efekat puzanja", javlja se zbog specifičnog načina rada automatskih menjača.

Većina automatskih menjača koristi hidrodinamički pretvarač momenta, koji zamenjuje spojnicu kod manuelnih menjača.

Pretvarač momenta povezuje motor sa točkovima pomoću tečnosti i omogućava prenos snage čak i kada vozilo stoji.

Čak i kada je automobil u leru (kada motor radi, ali vi ne pritisnete gas), pretvarač momenta prenosi deo snage na točkove, što uzrokuje da vozilo lagano krene, prenosi Index Auto.

Glavni uzroci "creep efekta"

• Stalni prenos snage: Automatski menjač nikada u potpunosti ne prekida vezu između motora i točkova. Čak i kada je motor u leru, dovoljno snage se prenosi na točkove da vozilo počne da se pomera čim otpustite kočnicu.
• Minimalni obrtaji motora: Kada je vozilo u brzini, ali bez pritiska na gas, motor i dalje radi na niskim okretajima (obično između 600 i 1000 o/min). To je dovoljno da automobil počne da se pomera napred ili unazad.
• Olakšava vožnju u gužvi: "Creep efekat" omogućava vozaču da u sporim situacijama, kao što su gužve ili parkiranje, jednostavno pusti kočnicu, umesto da stalno pritisne gas. To smanjuje potrebu za preciznim doziranjem gasa i vožnja postaje lakša.
• Sprečava gašenje motora: Za razliku od manuelnih menjača, gde je potrebno pažljivo koristiti kvačilo da bi vozilo krenulo, automatski menjač sam upravlja prenosom snage i obezbeđuje da motor ne stane.

Razlike među vrstama automatskih menjača

Iako većina automobila sa automatskim menjačem ima "creep efekat", postoji nekoliko razlika:

• Klasični automatski menjači (sa pretvaračem momenta): Ovi menjači imaju najsnaglašeniji "creep efekat".
• CVT (kontinuirano varijabilni menjači): Takođe imaju sličan efekat, ali obično nešto blaži.
• DSG i DCT (menjači sa dvostrukim kvačilom): Mogu imati slabiji "creep efekat" jer koriste elektro-hidraulički kontrolisane spojnice.
• Električni automobili: Obično nemaju prirodni "creep efekat", ali mnogi proizvođači EV ga simuliraju putem softverskih podešavanja kako bi vožnja bila ugodnija za vozače koji su navikli na klasične menjače.

Moguće opasnosti "creep efekta"

Iako "creep efekat" može biti koristan, postoje i neki rizici ako vozač nije pažljiv.

• Neželjeno kretanje vozila: Ako vozač ne drži kočnicu, vozilo može početi da se pomera, što može biti opasno na semaforu, u gužvi ili pri parkiranju.
• Opasnost za pešake i bicikliste: Ako vozač nije svesan efekta puzanja, može nehotice udariti pešaka ili biciklistu prilikom kretanja ili zaustavljanja.
• Naglo kretanje na nizbrdici: Na strmim nizbrdicama "creep efekat" može uzrokovati da vozilo brže krene nego što vozač očekuje, što zahteva dodatnu kontrolu kočnicom.
• Navika oslanjanja na kočnicu: Neki vozači se previše oslanjaju na kočnicu, umesto da prebace u "P" (parkirni režim) pri dužem stajanju, što može povećati trošenje kočionog sistema.

Kako sprečiti neželjeno kretanje?

Ako želite da sprečite neželjeno kretanje vozila, rešenje je jednostavno: Držite nogu na kočnici dok ne budete spremni da krenete.

Čim pritisnete kočnicu, prenos snage prestaje i vozilo ostaje na mestu. Takođe, koristite parkirnu kočnicu (ili "P" režim) ako se zaustavite na duže vreme.

Automobili sa automatskim menjačem imaju "creep efekat" zbog načina na koji prenos snage ide od motora do točkova.

Iako ovo može biti neobično za one koji su navikli na manuelni menjač, zapravo je ovo korisna funkcija koja olakšava vožnju u gužvama i pri parkiranju.