"Otkriće čestice je istorijski događaj"

"U ovom trenutku možemo sa velikom verovatnoćom reći da je tzv. Božja čestica ili Higsov bozon ostavila svoj eksperimentalni potpis u dva detektora velikog hadronskog kolajdera - ATLAS i CMS", rekla je Božović Jelisavčić i dodala da u timovima koji rade na ta dva detektora ima naučnika iz Srbije.

Kako je precizirala, iz Instituta Vinča u projektu ATLAS je učestvovalo četvoro naučnika iz tog instituta.

"Tu je i grupa sa Fizičkog fakulteta i grupa iz Instituta za fiziku. To je ukupno oko 15 ljudi iz Srbije", kazala je Božović Jelisavčić.

Ona je istakla da ovo otkriće ima dalekosežan značaj ne samo za teorijsku i eksperimentalnu fiziku, već i da otvara mogućnost za objašnjenje osnovnih zakona prirorde. Prema rečima naše naučnice, verovatnoća da je u istraživanju napravljena greška je izuzetno mala, preciznije 1:1.500.000.

Božović Jelisavčić je istakla da su istraživači Instituta "Vinča" učestvovali u ozbiljnoj i značajnoj fazi pripreme podataka i kontrole kvaliteta podataka koji su ugradjeni u analizu o Higsovom bozonu. Ona naglašava da je obrada podataka uradjena u "rekordno kratkom vremenu" kako bi na predstojećoj konferenciji u Melburnu rezultat mogao biti razmotren u naučnim krugovima.

Beta/AP Photo/Keystone/Salvatore Di Nolfi

Božović Jelisavčić dodaje, međutim, da će pravi odgovor o postojanju Hisovog bozona biti dobijen kada se rezultat sa detektora ATLAS uporedi sa rezultatima registrovanim na drugim detektorima.

"Ovaj projekat pokriva čitav niz tema. Eksperimenti nisu posvećeni samo otkriću Higsovog bozona, nego čitavom nizu otvorenih pitanja u fizici", rekla je Božović Jelisavčić.

Higsov bozon je hipotetična elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne. Teoriju o njegovom postojanju postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ver Higs sa Univerziteta u Edinburgu, ali ona do danas nije bila eksperimentalno dokazana.

Slavni britanski fizičar Stiven Hoking se čak svojevremeno javno kladio u 100 dolara da Veliki hadronski sudarač, ali i drugi akceleratori nikada neće uspeti da pronadju Higsov bozon. Potvrda postojanja Higsovog bozona upotpuniće standardni model fizike čestica.

Piter Higs i Fabiola Ðjanoti (Foto: Beta/AP Photo/Denis Balibouse)

Saradnik instituta za Fiziku dr Dragan Popović izjavio je za Tanjug da otkriće nove subatomske čestice, koja bi mogla da bude Higsov bozon, ili "Božija čestica", predstavlja istorijski događaj. Po njegovim rečima, pronalazak čestice koja je do sada nedostajala za potpuno zaokruživanje takozvanog standardnog modela, vodi ka uspostavljanju prave teorije prirode.

"Ako dodjemo do toga da uspostavimo jednačinu sveta, ili kako mi kažemo 'jednačinu svega', onda smo napravili džinovski korak, sa kojim ne može da se meri ništa u istoriji nauke", rekao je Popović.

On je dodao da se, kada sve bude detaljno regulisano i kada naučnici u potpunosti sagledaju teoriju koja opisuje zakone koji vladaju prirodom, otvaraju mogućnosti i za rešavanje brojnih praktičnih problema sa kojima se čovečanstvo suocava.

"Pronalazak čestice je prvi, osnovni i najznačajniji korak. Očekujemo da ćemo potom moći da razmatramo brojna pitanja, kao što je pitanje postojanja takozvane tamne energije, odnosa materije i antimaterije, broja dimenzija u kojima živimo...", rekao je Dragan Popović.

Dve naučne ekipe CERN-a, okupljene oko Velikog hadronskog sudarača (LHC), radile su, nezavisno, na odvojenim projektima ATLAS i CNS, i došle do istih rezultata - obe su uočile novu česticu u okviru masenog spektra 125-126 gigaelektronvolta (GeV). Seminar u CERN-u predstavlja uvod u najznačajniju godišnju konferenciju u oblasti fizike čestica, ICHEP 2012. u Melburnu.