Ovako to rade tajvanske narikače…

Ako ste mislili da su profesionalne narikače karakteristične samo za Balkan, onda će vas priča o mladoj Tajvanki koja „plače za pare“ prilično iznenaditi.

Foto: Beta/AP Photo/Arshad Butt
Foto: Beta/AP Photo/Arshad Butt

Tridesetogodišnja Liju Jun Lin profesionalna je narikača koju brojne ožalošćene porodice svakodnevno angažuju ne bi li plakala na sahranama njihovih najbližih. Ona je najtraženija narikača na Tajvanu, zemlji koja neguje tradiciju slično našoj, kada je o sahranama reč.

Plakanje za nova često je na meti kritika u njenoj zemlji, ali Jun Lin tvrdi da Tajvan ima dugu tradiciju narikanja na sahranama, prenosi BBC.

„Kada umre vaša voljena osoba, nađete se u velikoj žalosti i dok dođete do sahrane ostanete bez suza. Nije lako podneti toliku promenu emocija i iskazati žalost sve vreme“, objašnjava ona dodajući da nisu svi nadareni za glasno jecanje, narikanje i slični izražavanje tuge.

Prema njenim rečima, narikanje je na Tajvanu rezervisano uglavnom za žene, ali mlade devojke napuštaju svoje domove i sele se u daleke gradove zbog posla ili braka. Tako mnoge od njih ne stižu na sahranu svojih prijatelja i članova porodice i tu Jun Lin stupa na scenu.

Upitana kako može da plače u takvim prilikama, ona objašnjava da to nije veliki problem i da su njene suze uvek iskrene.

„Kada idete na bilo koju sahranu, morate da osetite bol porodice kao svoj bol, morate da unesete i svoje emocije u tu priču. Kada vidim toliko ljudi kako pati, i ja se dodatno rastužim“, kaže ova narikača.

Međutim, za razliku od naših sahrana, oproštaj od voljenih na Tajvanu podrazumeva ples i pevanje. Zato Jun Lin u svom repertoaru ima nekoliko pripremljenih tačaka. Sa njom na sahrane uvek ide i njen brat A Ji koji svira na klavijaturama, a povremeno imaju i bend sa kojim nastupaju.

Naručena porcija narikanja podrazumeva nekoliko pesama uz koreografiju i bend, ukoliko to želi porodica u žalosti. Nakon toga, Jun Lin u beloj haljini nariče za pokojnikom dok je njen brat prati na klavijaturama.