Vladimir Jelenković: Hrabro i odlučno

Zahvaljujući svemu što su on i njegovi saradnici uradili otkad je 2006. godine postavljen na mesto direktora Muzeja Nikola Tesla u Beogradu, kroz bezbroj aktivnosti sa institutima, fondacijama, medijima, Tesla je eksplodirao u planetarnu pop ikonu. Pre toga je osnovao časopis "SciTech" i bio njegov glavni urednik. Vladimir Jelenković je bio pionir u kompjuterskoj i softverskoj industriji kod nas, direktor za partnere američke kompanije "Orakl“, a potom vodio projekat globalne kompjuterizacije vlade nigerijske države Lagos. Boravio je pre toga u Tokiju da bi na Institutu za komunikacije završio televizijsku specijalizaciju i deceniju i po u Televiziji Beograd bio urednik, po mnogima, najboljeg naučnog programa kod nas. Pre toga je imao i svoju akustičarsku grupu "Trag“ i proputovao svet autostopom. A četiri decenije unazad, kada je, kao mlado biće, razmišljao o svojoj budućoj profesiji, video je sebe kao čoveka koji će se baviti istraživačkim radom u nekom institutu ili projektovanjem hemijskih postrojenja, pa je zato završio Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu.

Nikada se, dakle, nije bavio onim za šta se školovao jer su ga radoznalost i hrabrost da otkrije, zaroni, istraži, pokuša, odvodili na brojne koloseke, od kojih nijedan nije bio sporedni, jer ga je svaki obogatio i proširio. Stiče se utisak da Vladimir Jelenković sve radi sa neverovatnom lakoćom: smiren je, stabilan, odlučan, a svako pitanje koje sam mu postavila vodilo je ka bujnom razlistavanju misli. Oženjen je slikarkom Divnom, imaju ćerku Lanu i sina Peđu.

Krije li se više osoba u vašem telu?

Vladimir Jelenković: "Taj mogući spoljni utisak vidim kao posledicu svoje radoznalosti, prihvatanju novih izazova i stalnom istraživanju najrazličitijih mogućnosti da ono čega se poduhvatim učinim boljim. Radi se, naravno, o jednoj osobi koja je svojom prirodom motivisana da sva svoja znanja i iskustva neprestano usavršava i uloži maksimalnu energiju u nešto novo i izazovno."

Vladimir je rođen u Beogradu, ali je dobar deo svog detinjstva proveo u "predivnom, pastoralnom" seocetu Vrbica, na Timoku, kod Zaječara, u kome je provodio zimske i letnje raspuste, najbezbrižnije dane života. Njegov deda Nikola, uz čije ime Vladimir uvek doda i "premudri", baka Dana uz koju priljubi pridev "anđeoska", bili su topli i podržavajući baka i deka koji su gradskog klinca na najednostavnije, prirodne načine povezali sa selom, sa suštinskim okosnicama života. Zato ih, uz svoje roditelje, smatra podjednako važnim figurama za svoje odrastanje i formiranje.

"Otac Vojislav je bio predratni inženjer agronomije, generalni direktor Poljoprivredne banke, pa direktor jednog poljoprivrednog kombinata, pomoćnik ministra za poljoprivredu, zatim savezni poslanik u više mandata... Iako sam, još kao veoma mali, na neki dečiji način bio svestan njegove važnosti i ugleda, u našem privatnom svetu nikada mi nije nametao svoje stavove i mišljenja, uvek me ohrabrujući da ću u svakom prelomnom trenutku sam pronaći najbolji put. Vera da mogu i smem su neke od najsnažnijih poruka koje sam dobio u ranim godinama života. Njegove jednostavne ali duboko promišljene životne mudrosti su zauvek obeležile moj život. Najdragocenije nasleđe koje mi je ostavio sadržano je u onome što je suštinski bio on sâm – izuzetno obrazovan, duhovit, skroman, nenametljiv, častan i duboko pravedan. Moja majka Marica i tetka Pola su za mene bile onaj drugi dragoceni životni oslonac. Svojom urođenom smirenošću, razumevanjem svih prelomnih razdoblja mog odrastanja i neograničenim poverenjem, podarile su mi sigurnost i veru u ispravnost onoga što radim. Majka danas ima 91 godinu, uz nju uvek imam živi osećaj ljubavi i neograničene podrške."

Kako pamtite godine odrastanja u Beogradu šezdesetih i sedamdesetih?

"Moje odrastanje obeležila je sjajna generacija V beogradske gimnazije. Taj najuzbudljiviji deo života proživeli smo u možda najlepšem i najmirnijem periodu u istoriji čitave naše planete. Bilo je to vreme "Hladnog rata" koji je obezbeđivao svetski mir, a liderska uloga u pokretu nesvrstanih donela je našoj zemlji možda najveći ugled koji je ikada imala u svetu. Te okolnosti omogućile su nam da se na neki svoj način pridružimo svetskim pokretima mladih i odrastamo kao nova, rokenrol generacija, rasterećena politike i ratova. Bilo je to i vreme kada sam kao student sa svojim dobrim prijateljima obilazio čitavu Evropu kao autostoper. Kada smo se zasitili tog globtroterskog iskustva, odlazili smo tokom letnjeg raspusta u Švajcarsku, u to vreme popularnu destinaciju u kojoj ste kao student na "privremenom radu" mogli da zaradite više nego pristojan džeparac. Živo se sećam trenutka kada sam za samo mesec i po dana rada zaradio nekoliko ondašnjih direktorskih plata kod nas i pre povratka kući kupio svoju prvu gitaru, koja će samo godinu dana kasnije promeniti moj život. Sa prijateljima sam osnovao akustičarsku grupu "Trag". Popularnost našeg prvog singla odvela nas je na tada najpopularniju radio stanicu "Studio B". Tamo su me, čuvši moj glas, (prijatan radijski bariton, prim. aut.) pozvali da radim kao voditelj programa i tako je moj put ka naučnoj karijeri dobio sasvim drugi tok. Proveo sam godine radeći na najpopularnijoj beogradskoj radio i TV stanici, a nekoliko godina kasnije, na najbolji mogući način, spojio novinarski posao i nauku. Bio sam na čelu Naučnog programa Televizije Beograd punih 15 godina i to je svakako jedan od najkreativnijih perioda u mom životu. Kasnije će se ta moja raznolika iskustva iskazati i u nekim veoma odgovornim liderskim pozicijama i projektima koje sam vodio u velikim svetskim softverskim kompanijama."

Naš život je naša kreacija koju proizvodimo iz sopstvenih resursa i okolnosti u kojima smo se našli: sudeći po rezultatima, vi ste se u život otisnuli sa dobrim potencijalima?

"Stečena znanja i talenat koji nosite u sebi, u onome što radite vam daju samo početnu prednost. Uvek sam bio svestan činjenice da to nije dovoljno i zato sam u svakom poslu nastojao da usavršim svoja znanja. Bile su to godine najrazličitijih specijalizacija – radijskog, pa potom televizijskog novinarstva i produkcije, usavršavanja u oblasti softverske industrije i biznisa, pa potom grafičkog dizajna i uređivačkog posla u novinskom izdavaštvu. Konačno – i usavršavanja i rada u jednoj tako specifičnoj oblasti kao što je muzeologija. Iza svega toga uvek postoji vera u ono što radite, samopouzdanje, veliki rad i energija koju morate da uložite u svaki, i najmanji detalj svog posla. U svemu tome, uvek sam nastojao da sa svojim saradnicima radim u timu, da naša saradnja uvek bude harmonična i motivisana najboljim rezultatima, pri čemu će svako imati najbolje uslove da iskaže svoj kreativni maksimum. U svakom poslu sam uvek imao i komunikaciju sa nebrojeno mnogo ljudi iz čitavog sveta koji pripadaju vrhunskim kreativnim stvaraocima nauke, kulture, umetnosti ili biznisa. Posle svega, duboko verujem da kao individua možete mnogo toga da promenite u svom neposrednom okruženju i da u okolnostima u kojima se nađete načinite značajan kvalitativni pomak. Mali, lični, kvantni skok. U svemu tome, uvek morate da imate bar jednu ključnu osobu koja će u potpunosti razumeti vaš cilj i način na koji želite da ga ostvarite. Imao sam sreću da su u svim mojim različitim poslovnim okruženjima uvek postojali saradnici, vrhunski profesionalci u svom poslu, bez kojih bi ono što sam želeo da ostvarim možda bila nemoguća misija."

Šta je u ljudskom postojanju svrha znanja?

"Živimo u doba koje donosi neverovatne promene, brzinom u kojoj godine zamenjuju decenije pa čak i vekove naše prethodne istorije. Ljudsko znanje je najvažniji planetarni resurs i naš najveći kapital. Upravo zato mislim da je svaka vrsta učenja, sticanje novih znanja i veština od ključne važnosti za razumevanje i savladavanje moćnih i međusobno povezanih sila koje u sebi nose ogromne promene, svu složenost i narastajuću umreženost našeg planetarnog okruženja i ljudsku nesavršenost. Ipak, iznad svega toga najvažnija je lična odluka koju ćete doneti na osnovu tog znanja i razumevanja okolnosti u kojima se nalazite, bez obzira na to koliko ona bila teška."

Foto: Dalibor Daniloviæ

Posvetili ste pola života istraživanju Teslinog života i dela. Šta vi koji toliko znate o njemu osećate kad pomislite na Teslu?

"Tesla je možda poslednja renesansna ličnost našeg doba. Toliko je toga jedinstvenog bilo sadržano u jednoj nesvakidašnjoj ličnosti... Krasila ga je neupitna genijalnost i vizionarski dar kojim je otvorio potpuno nove prostore za nastanak novog tehnološkog doba. Njegovi ključni izumi, indukcioni motor i način proizvodnje, prenosa i razvođenja električne energije, bili su osnova druge industrijske revolucije, koja je obeležila čitav 20. vek. Međutim, neprocenjiv značaj onoga što je pre više od jednog veka uradio u oblasti visokofrekventnih struja, daljinskog upravljanja i radija, ili onoga što je zamislio ali, nažalost, nije uspeo da ostvari u svom projektu bežičnog prenosa multimedijalnih sadržaja i energije, počinjemo da razumemo tek danas. To su tehnološki prodori koji suštinski obeležavaju početak ovog našeg novog veka i milenijuma. Upravo zbog toga, mnogi Teslu danas doživljavaju kao čoveka koji je stvorio našu budućnost. Kad pomislim na tog velikog čoveka, preda mnom je uvek slika jedinstvene ličnosti na čitavoj milenijumskoj skali ljudske civilizacije koja je svojim celokupnim delom bila toliko daleko ispred svog vremena. U isto vreme, doživljavam ga i kao velikog humanistu, kome je dobrobit čitavog čovečanstva bila uvek ispred bilo kakvog materijalnog interesa. Iskreno se divim osobinama koje su ga krasile: širokoj obrazovanosti, odmerenosti, skromnosti, ponosu i bezgraničnoj upornosti i maštovitosti."

Kako postižete taj vidljivi, stabilni nivo optimizma, hrabrosti i odlučnosti?

"Drago mi je da ste ovim pitanjem definisali nešto što osećam da jeste deo mene. Verovatno je to ono što nosite u sebi, a da niste ni svesni šta su mu sve izvorišta. Možda se neki mogući odgovori na to pitanje kriju između redova svega izrečenog pre i posle ovog pitanja."

Šta činite samo za sebe da biste bili smireniji, zdraviji, kreativniji, uspešniji, srećniji?

"Moj najvažniji oslonac u životu je moja porodica. Pre svega, supruga Divna, njena podrška, saveti, dobronamerna kritika i dragoceni razgovori u kojima zajedno donosimo ključne životne odluke. Iz takvog odnosa crpim energiju, smirenost i sreću. Najsrećniji sam kada sa ćerkom Lanom i sinom Peđom otputujemo na neko lepo mesto, daleko od urbanog ambijenta, bezbrojnih telefonskih poziva i mejlova, poslovnih sastanaka i službenih putovanja. Odlazak na more tokom leta je nešto što nikada ne propuštamo. Ali nešto čemu se posebno radujem jeste povratak u omiljeno mesto mog detinjstva, u selo Vrbica na Timoku. U toj predivnoj prirodi poslednjih nekoliko godina se vraćam korenima svojih predaka i gajim malu plantažu lešnika i oraha. Tu nalazim osećaj potpunog mira i opuštenosti, neku sasvim drugu dimenziju života."

Šta biste u svom životu promenili da ponovo živite, znajući ono što sada znate?

"Gotovo ništa. Ovakvo pitanje vas uvek dovede u poziciju da sumirate i presabirate svoj prethodni život, iako imate osećaj da još niste rekli poslednju reč niti učinili poslednje delo. Bez obzira na to, u sebi nosim duboko i iskreno osećanje potpune duhovne ispunjenosti. Ono "gotovo ništa" samo znači da bih u nekom "drugom životu" tragao za bržim promenama i nastojao da pronađem još neki novi izazov u kome bih učinio nešto kreativno i novo i naš svet učinio boljim."