Kako izgleda život u svetu bez boja?

Daltonizam je uobičajen izraz za poremećaj prepoznavanja boja. Prvi ga je opisao engleski hemičar Džon Dalton, koji je i sam imao problema s prepoznavanjem boja. Bolest koju je otkrio početkom 19. veka upućivala je na nedostatak receptora za plavu, crvenu ili zelenu boju.

Na mrežnjači oka nalaze se živčani završeci - fotoreceptori za tri osnovne talasne dužine svetlosti i dele ih u različite kanale koji odgovaraju crvenoj, zelenoj i plavoj boji.

Kod osoba koje ne raspoznaju boje postoji poremećaj u receptorima - odvajanje se ne odvija pravilno i one zato ne prepoznaju boje ili zamene jednu boju za drugu. Neki ljudi ne razlikuju nijanse boja, neki ne raspoznaju razliku između npr. tamnoplave i svetloplave, tamnozelene i svetlozelene... U svetu živi oko 8% muškaraca i 0.5% žena s ovim poremećajem. Ljudi sa ovim poremećajem trpe posledice u svim oblastima života i ne mogu da rade u preko 150 različitih zanimanja. Ova anomalija je nasledna i postoji od rođenja. Prenosi se sa roditelja na potomstvo, kao i druge nasledne osobine koje određuju telesne karakteristike pojedinca. Veoma retko daltonizam može biti posledica oštećenja očnog živca ili mrežnjače oka.

Zdrave osobe razlikuju oko 2000 boja, a daltonisti daleko manje. Kod muškaraca je poremećaj 16 puta učestaliji nego kod žena, što se objašnjava načinom nasleđivanja. S obzirom na to da se poremećaj nasleđuje preko X (iks) hromozoma, muškarci uvek imaju daltonizam ukoliko naslede defektni X hromozom, za razliku od žena kod kojih se poremećaj ispoljava samo ukoliko su oba X hromozoma defektna. Ako su promene prisutne samo na jednom od tih hromozoma, onda su one nosioci bolesti i daltonizam se kod njih ne ispoljava, ali mogu da ga prenesu na potomstvo.