Saveti za roditelje i đake prvake

Sasvim nove navike, nova sredina, nove obaveze i nova lica – prvi školski dani donose mnogo novina pa roditelji treba da pomognu deci da se što bolje snađu u novom svetu. Deca se u školi sreću sa novom radnom atmosferom, ali i novim autoritetom koji treba da se poštuje.

Ipak, učitelj Petar Anokić, predsednik UO Saveza učitelja Srbije, tvrdi da nema razloga za brigu i stvaranje problema.

“Ponekad su roditelji više zabrinuti od dece pa svoj strah prenose na njih. Nema potrebe da se bilo ko plaši. Za polazak u školu ne treba posebna priprema”, tvrdi on napominjući da su sve što treba, deca savladala tokom boravka u predškolskim ustanovama.

Jedna od najčešćih greški koju roditelji prave jeste zastrašivanje dece školom, uz pretnje kao što je: “Videćeš ti kada pođeš u školu pa će učiteljica da te…” Ovakve situacije mogu samo izazvati dodatni strah kod dece što nije preporučljivo. Detetu treba objasniti koja ga lepa iskustva i doživljaji čekaju u školi, a nove obaveze prikazati mu na što lepši način kako bi ih sa lakoćom prihvatilo.

Još jedna greška koju roditelji, često nesvesno ponavljaju, jeste poređenje uspeha svoje dece sa ostalim drugarima iz učionice.

“Svako dete je ličnost za sebe. Neka deca startuju brzo a neka polako. Međutim, na kraju svi ispolje svoje kapacitete. Zato roditelji moraju da imaju strpljenja ako njihova deca ne napreduju brzinom kojom bi oni bili zadovoljni”, smatra učitelj Anokić.

Prema njegovim rečima, roditelji takođe moraju biti svesni da oni služe kao uzor detetu pri usvajanju poželjnog ponašanja. “Zato neka ne očekuju kulturno ponašanje dece i urednost ako se oni ne ponašaju kulturno ili ako su neuredni.”

Govoreći o pripremljenosti dece za polazak u školu, Anokić objašnjava da veoma često neka deca pre prvog razreda znaju da čitaju i pišu, ali da to nije znak da ostali roditelji treba da forsiraju svoju decu.

“Ona koja to nisu naučila zato i polaze u školu, da nauče, jer će im njihova zrelost omogučiti da vrlo brzo stignu drugare koji znaju.”

Nova sredina sa novim drugarima može doneti i nove konflikte. Međutim, Anokić navodi da nije potrebno da se roditelji svaki put umešaju u sukobe, jer su dečiji konflikti uglavnom bezazleni.

“Konflikte nastale u školi (učionici, hodniku, dvorištu, ulici) treba rešavati u školi. Deca se na jednom odmoru tuku a na sledećem idu zagrljeni u dvorište. Te konflikte treba da rešava učitelj/učiteljica zajedno sa đacima. Tu ne smeju da se mešaju roditelji jer tada oni naprave veće problema”, kaže Anokić.

Ipak, kada su u pitanju ozbiljniji problema, tada se u rešavanju istih uključuju školski pedagog i psiholog, a potrebno je i da roditelji ukažu svom detetu da im je ponašanje neprihvatljivo. Svakako, nije dopustivo da roditelji dolaze u školu i prete učenicima koji su imali sukob sa njihovom decom.

Dobra komunikacija između roditelja i dece vrlo je važna jer je ona preduslov poverenja, zaključuje Anokić. Dete treba da bude voljeno i da mu se to pokazuje - roditelji treba da provode što više vremena sa njima, da razgovaraju, čitaju knjige, bave se sportom, posećuju kulturne ustanove…

Foto: FreeDigitalPhotos.net