Hemoroidalna bolest

Ističući da hemoroidalna bolest ne prolazi sama od sebe, prof. dr Zoran Krivokapić, načelnik Odeljenja za koloproktologiju Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, objašnjava šta hemoroidi zapravo predstavljaju.

- Hemoroidi su u stvari jastučići u analnom kanalu, sačinjeni od vaskularnog i vezivnog tkiva, koji u normalnim okolnostima imaju svoju korisnu ulogu. Predstavljaju tampon za zadržavanje stolice, sprečavajući njeno nevoljno pražnjenje. Istovremeno, analne strukture štite od povreda prilikom pražnjenja creva.

Šta se dešava kada prestanu da budu korisni?

- Tada nastaje hemoroidalna bolest. Za razloge nastanka bolesti nema precizne definicije, ali se pretpostavlja da najviše utiče napinjanje i dugo zadržavanje u toaletu, loša ishrana sa malo tečnosti, zbog čega je stolica tvrda. Utiče i opstipacija, ali i čest proliv, trudnoća, nasledni faktor. Bolest se manifestuje najčešće krvarenjem. Prolaps hemoroida, gde oni izlaze iz analnog kanala, takođe je jedan od vidljivih simptoma, kao i tragovi na vešu. Prateći simptomi su i povremeni bol i, ređe, svrab.

Na koji način se bolest dijagnostikuje?

- Osim dobro uzete anamneze, stepen i težina hemoroidalne bolesti može se ustanoviti jedino proktoskopijom. Ova metoda podrazumeva pregled malim instrumentom, dužine osam santimetara sa svetlom na vrhu, uz pomoć kojeg se tačno vidi gde se hemoroidi nalaze, kako izgledaju i koliki su. Bolest prolazi kroz četiri stadijuma.

Prvi i drugi se leče konzervativnim načinom, odnosno mastima i čepićima, gde uglavnom tegobe vrlo przo prestanu.

Atreći i četvrti?

- Treći stadijum zahteva neku od ozbiljnijih metoda lečenja. Najčešće je u primeni plasiranje elastičnih ligatura iznad hemoroidalnog čvora, zahvaljujući kojima se hemoroid povlači na mesto gde je koristan. Metoda je bezbolna, pri čemu su dovoljna dva tretmana da se više od 95 odsto pacijenata izleči, ili bar zaleči. Ponekad je potrebno da sa postupak, posle nekoliko godina ponovi. Može i da se sklerozira venski pleksus (čvor), što dovodi do smanjivanja hemoroida. Ako se poboljšanje ne postigne ovim metodama, bolest prelazi u četvri stadijum, kada je neophodna operacija. Na sreću, to se dešava tek kod deset odsto pacijenata. Ukoliko se operacija dobro uradi, do recidiva više nikada ne dolazi. U svakom slučaju, hirurški zahvat treba izbegavati dokle god postoje drugi načini lečenja, zbog osetljivosti struktura koje treba da se rade. Ali je, u krajnjem slučaju, manja šteta da se korisni hemoroidi odstrane, nego bolesni zadrže.

Pregled ne treba da bude usmeren samo na regiju rektuma. Treba da se pregleda celo debelo crevo u dužini. Da se ne bi potkrala greška i mogući previd tumora, koji može da se nalazi iznad hemoroida. Kolika je učestalost javljanja hemoroida?

- Svaki čovek, makar jednom u životu ima problem sa hemoroidima. Učestalost javljanja je daleko veća u visoko razvijenim zemljama. U SAD, primera radi, blizu četiri i po odsto populacije uzima terapiju zbog hemoroida. Kod nas je procenat javljanja manji zbog načina ishrane, života i podneblja. Ali je starosna dob kada se bolest javlja, uglavnom svuda ista. Populacija, između 45. i 65. godine je dominantna, dok je kod mlađih ređe.

“LIFTING”

U poslednjih nekoliko godina, u terapijskom smislu radi se i “lifting” hemoroida. Specijalnim “stapler” aparatom, odstranjuje se višak sluzokože iznad hemoroida. Zatim se hemoroidi hirurškim putem, vraćaju na mesto gde su bili.

TRUDNOĆA

Hemoroidi se često javljaju za vreme trudnoće i prilikom samog porođaja. Tegobe ove vrste uglavnom se ispoljavaju u drugoj polovini trudnoće i posle porođaja. Nastaju zbog pritiska uvećane materice na vene trbuha i male karlice, zbog čega se usporava protok venske krvi u predelu rektuma i nogu. Tegobe nastaju postupno, u početku kao bezbolna krvarenja ili se javljaju jastučići u predelu rektuma rukom opipljivi. Napredovanjem trudnoće postaju veći i konstantno bolni, a posebno posle stolice. S obzirom na sveukupno stanje u kom se nalaze, trudnicama se predlaže sprovođenje higijensko dijetetskog režima, koji podrazumeva obroke sa dosta celuloze, manje začinjene hrane i dosta tečnosti, da bi izbegle opstipaciju. Takođe je važna i redovna higijena analne regije, stavljanje hipermanganskih obloga i adekvatnih rektalnih čepića.

Izvor: Novosti.rs