Vakcina protiv senilnosti

Deset godina je prošlo od prve studije i propalog pokušaja da se pronađe vakcina protiv Alchajmerove bolesti. Pojedini učesnici u toj studiji dobili su meningitis. Ideja da se razvije vakcina protiv zaboravljanja je ipak zvučala veoma dobro.

Jasno je kako se bolest razvija: sve počinje sa molekulom A-beta. Reč je o korisnom elementu, ali se kod obolelih od Alchajmera on lepi i godinama se formiraju veliki grumeni u mozgu koji potom izazivaju oštećenja na nervnim ćelijama i dovode do gubitka pamćenja. Naučnici su se nadali da će sa otkrićem vakcine pokrenuti imuni-sistem da takoreći čisti organizam, ali su nus pojave bile prevelike. Studija je bila neuspešna.

Rodžer Nič sa Univerziteta iz Ciriha nastavio je da prati pacijente godinama nakon toga. Kod mnogih vakcina uopšte nije delovala. Njihov imuni sistem je bio prestar da bi reagovao. Zato se on skoncentrisao na pacijente kod kojih je došlo do reakcije imunog sistema. „Uvideli smo da su se pacijenti koji su razvili antitela iz vakcine kasnije klinički stabilizovali. Znači da je napredovanje bolesti skoro pa zaustavljeno“, kaže Nič.

Novi pristup u istraživanju

Rodžer Nič je istraživao i mozak pojedinih preminulih obolelih od Alchajmera. Kod nekih, koji su primili vakcinu, naslage proteina su bile smanjene, nervne ćelije delimično oporavljene i uspostavile su nove veze: „Iz toga se da zaključiti da biološki mehanizmi imuno-terapije funkcionišu i na nivou neurona u ljudskom mozgu.“

Sada postoji novi pristup u istraživanju. Umesto vakcinisanja aktivnim supstancama kako bi se imuni-sistem izazvao da gradi antitela, većima naučnika odlučuje se za tzv. pasivni, sigurni pristup. Delotvorna antitela proizvode se u laboratorijama, a potom se daju pacijentu. Nič predlaže još jedan način:

„Mi smo pitanje osvetlili sa druge strane. Čovek se može jednostavno zapitati: Zašto neko oboleva? Zašto i pored visokog rizika, tj. velikog broja godina, neko ostaje zdrav? Istražili smo odgovarajuću populaciju, koji i u dubokoj starosti ne boluju od demencije.“

Uspešni testovi na miševima

U krvi zdravih, starijih ljudi istraživači su izdvojili antitela koja brane organizam od Alchajmera. Rodžer Nič ih je uspešno testirao na miševima: „Glavna prednost tih ljudskih antitela je što se tiče sigurnosti ovo mnogo bolji sistem od drugih ali to će još pokazati kliničke studije.“

A budu li uspešne, ljudi sa progresivnim gubitkom pamćenja će zaštitu moći, takoreći pozajmiti od zdravih starijih ljudi. Njihova antitela će, budu li pravovremeno prenesena, zaustaviti bolest. Još nije poznato koje od mnoštva antitela najbolje deluje protiv Alchajmera, ali već je veliki broj studija koje govore u prilog imuno-terapije.