Homeopatija, medicina budućnosti

Homeopatija (homeopatska medicina) je opservativni, dijagnostički i terapijski pristup ljudskom biću koji ga nežno vraća i podseća na njegovo izgubljeno i zaboravljeno mesto u prirodi. Čovek se sve više vraća prirodi od koje se odavno grubo razišao. To razmimoilaženje izazvalo je razne posledice koje, u novije doba, svako na svoj način pokušava da sanira. Ljudi se masovno okreću alternativnoj medicini, u nastojanjima „da budu bolje“, jer nije logično da smo „u svađi“ sa nečim (prirodom) čiji smo deo.

Evropska zajednica je regulisala homeopatiju direktivom. Zdravstveno osiguranje u većini zemalja ne obuhvata homeopatsku terapiju, ali neki tretmani su u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Luksemburgu ipak izuzeti od ovog pravila.

Počeci homeopatije datiraju iz antičke Grčke. Još se Hipokrat u svojim spisima poziva na dve metode lečenja: putem suprotnosti i putem sličnosti. U SAD stiže početkom 19. veka, da bi potom bila prihvaćena i u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je bila naročito popularna krajem Prvog svetskog rata. Kraljevska porodica ima od tada vlastitog doktora homeopatu. Kraljica Mary koristila je homeopatske lekove, a koristi ih i kraljica Elizabeta II, dok je princ Charles sugerisao da ovaj vid lečenja bude obuhvaćen zdravstvenim osiguranjem. Homeopatija nailazi na odličan prijem u Indiji, zbog sličnosti s tradicionalnom biljnom medicinom.

Homeopatija se zasniva na principu celovitosti, posmatra čoveka u celini sa svim fizičkim, emotivnim i mentalnim manifestacijama. Ako tako posmatramo osobu, onda se ni poremećaj ne može manifestovati samo na fizičkom, nego na svim nivoima egzistencije - mentalnom, emotivnom i fizičkom, a sva tri nivoa su u ozbiljnoj interakciji.

Dok klasična medicina funkcioniše po principu lečenja suprotnim sredstvima, homeopatija se vodi principom sličnosti – slično se sličnim leči. To znači da se supstanca koja izaziva određene simptome kod zdrave osobe, korisiti za te iste simptome kod bolesne osobe. Na primer: Allium cepa je napravljen od crnog luka, i koristi se za lečenje prehlade koja ima siptome i senzacije koji se javljaju kada sečemo crni luk.

Reč homeopatija potiče od grčkih reči homeo- sličan i pathos - patnja što bi značilo slično bolesti ili patnji. Sam naziv najbolje objašnjava homeopatsku filozofiju: Lečenje onim što prouzrokuje patnju sličnu onoj patnji uzrokovanoj bolešću. Homeopatiskim metodama se stimulše životna sila ljudskog tela i na taj način organizam, u stvari, iscjeljuje sam sebe.

Homeopatija simptome posmatra kao izraz poremećaja vitalne sile i na osnovu totaliteta simptoma prepisuje se lek koji pokriva poremećaj. Sakupljeni simptomi predstavljaju sliku leka, a lek u sebi sadrži poruku za vitalnu silu i pomaže joj da ona sama povrati narušenu ravnotežu.

Dakle, homeopatija je usredsređena na vitalnu silu-energiju koja pokušava da održi harmoniju tela. U kinsekoj tradicionalnoj medicini to je Či energija, u ajurvedskoj prana.

Krajem 18. veka nemački naučnik, lekar i hemičar Samuel Hahnemann, utemeljio je filozofiju i principe lečenja, i to nazvao homeopatijom. Krenuvši od toga da svaki organizam poseduje urođenu sposobnost za samoisceljenje, te da bi lečenje trebalo da se sastoji, ne u uklanjanju simptoma nego u podsticanju ovih “unutrašnjih snaga” organizma, Hahnemann je došao do fascinantnih postulata homeopatje.

Prema Hahnemanu bolest je poremećaj vitalne sile, a vitalnu silu (Dynamis) odaju: um, nervni sistem, endokrini sistem i imunološki sistem. Prema energetskom modelu, ljudski organizam je izgrađen od energetskih polja smeštenih u tri osnovna nivoa : mentalno - duhovni, emocionalni i fizički.

Od samog nastanka, homeopatija je imala naklonost aristokratskih krugova, posebno britanske kraljevske porodice i intelektualne i umetničke elite Evrope 19. veka. Početkom 1970-tih godina doživljava procvat. Grk, George Vithoulkas, građevinski inženjer, pokrenuo je novi talas interesovanja za homeopatiju. Smatraju ga najvećim homeopatom 20. veka, a za svoj rad dobio je alternativnu Nobelovu nagradu.

Homeopatija najlakše leči alergije i kožne bolesti, ali postoje rezultati u tretiranju kancera i SIDE. Sve je uspešnija i primena u psihijatriji, gde glavni farmaceutski lekovi - antidepresivi i sedativi ne dovode do rešenja problema, zbog čega se poremećaji ponovo javljuju.

U Srbiji se sve više osoba obraća homeopati zbog depresije, umora, nesanice, stresa.

Od Hahnemannovog vremena do danas, ništa nije izmenjeno u principima homeopatije, jedino se stalno proširuje lista homeopatskih lekova, a i više se koriste savremena saznanja o psihološkim aspektima ličnosti.

Lekovi mogu da budu mineralnog, biljnog i životinjskog porekla. Klasična homeopatija pronalazi jedan određeni preparat koji pokriva kompletno pacijentovo stanje. Ove lekovite supstance su u tolikoj meri razblažene da više nemaju nikakva toksična dejstva.

U okviru homeopatske farmakologije postoji oko 3000 lekova i još više mikstura.

Postoji klasična homeopatija čiji pristup podrazumeva samo dugotrajni razgovor.

Klasični postupak može biti dopunjen i drugim metodama: iris dijagnostikom (dijagnostika preko zenice), aurikolo dijagnostikom (preko ušne školjke), dijagnozom preko pulsa i jezika, Psioničkim metodom, Folovom akupunkturnom dijagnostikom, biorezonantnom i drugim metodama kvantne medicine.

Među poznatijima su i Šoltenova i Šankaranova metoda.

Dr Rajan Šankaran promenio je pristup pacijentu od pukog skupljanja podataka, na dublje razumevanje od onog koje nudi samo fizički nivo. To putovanje od duha homeopatije do senzacija u homeopatiji, obiluje otkrićima od kojih su najvažnija deluzije, klasifikacija po carstvima, rad na miazmima i nivoi doživljavanja.

Šankaranova metoda, na primer, isključuje predrasude i proizvoljna nagađanja i tumačenja homeopate; Iz racionalnog sveta činjenica, homeopata polako uvodi pacijenta u emocije, a zatim kroz deluzije u nesvesni nivo senzacija koje neposredno potiču iz izvora lekovite supstance. Uči nas da razlikujemo senzacije (osećaje) mineralnog, biljnog i životinjskog porekla, a unutar tih carstava prepoznavanje svojstvenog osećaja izvora. To je sistematičan eliminacioni proces koji vodi do similimuma.

U toku kontrola, kriterijum poboljšanja je promena unutrašnjeg stanja pacijenta, a ne samo povlačenje lokalnih simptoma. Unutrašnje stanje je centralna nit koja povezuje sve telesne i duševne manifestacije osobe, a rezultat je "ne-ljudskog" u čoveku. Što je taj "ne-ljudski" glas minerala, biljke ili životinje jači, unutrašnje stanje je više poremećeno, a ograničenja u životu bolesnika su veća.

Homeopatija ne leči bolest u klasičnom smislu reči, nego poremećenu energiju čija je ta bolest manifestacija, a da li će se energija izbalansirati i da li će doći do ozdravljenja zavisi od mnogo faktora. Na prvom mestu to je konstitucija samog čoveka, njegova nasleđena i stečena predispozicija za bolesti (mijazmi), uslovi pod kojima živi, tj. da li postoje održavajući faktori bolesti. Da li će se neko izlečiti zavisi više od samog bolesnika nego od bolesti od koje boluje.

Dakle, leči se čovek, a ne bolest. Jer nema neizlečivih bolesti, ima samo neizlečivih bolesnika.

A šta kaže iskustvo?

Na homeopatskom pregledu može da vam se desi da uopšte ne pričate na temu: “žiga me ovde, trne mi ono, koči mi se ovo, ne mogu da udahnem” …nego o tome kako se osećate zbog toga što Ga niste videli mesecima, što osećate od samog početka da je On taj, iako je teški psihopata, edipovac, kompleksaš, itd, što ste “raskinuli" sa drugaricom za koju biste dali bubreg pre nego što vas je mučki izdala, o tome što u poslednje vreme pijete mnogo vode, jedete ili ne jedete slatko, osećate se usamljeno iako je 1000 ljudi oko vas i tome slično, loše spavate, ružno sanjate, znojite se ili ne... Dakle, kao na terapiji za dušu, a lečite telo (+dušu i emocije).

Pregled može da otrkije šta blokira energiju. Znate ono kad vas neko opasno ujede za srce, ponizi i omalovaži, a vi kao nećete ništa da mu kažete jer kapirate da je ok osoba, samo ne zna šta radi. Pa ćutite, ćutite i gutate, pa počne da vas boli grlo, ili da vas nešto u tom predelu, kako kažu na jugu “zadavlja”. E, to što “zadavlja”, to su te neizgovorene reči… a gde se tek sve ostalo zaglavilo i koliku je energiju blokiralo?!

Moja drugarica je užasna zentara kada je avion u pitanju, i kada je trebalo da putuje 100 sati avionom do Argentine, otišla je kod homeopatkinje, dobila šećerne kuglice koje je stavila pod jezik, i da vidiš čuda, eto Buenos Airesa dok si reko ¿Que?, bez straha (doduše i bez svesti-sve je mirno prespavala).

Druga drugarica je ležala bolesna od "nečega", ne znajući da ima mononukleozu iako je neprekidno visila po bolnicama i laboratorijama i svi rezultati bili odlični. Lečili su je, lečili, lečili… njoj sve gore i gore. Ode kod homeopate, on joj tutne nešto mesingano u ruku, “pip piiip, pip” (ta sprava ispušta nekakav zvuk), a drugu ruku joj je po određenim tačkama ispritiskao isto nečim mesinganim koje je potapao u vodicu. Sve je to bilo spojeno sa nekim aparatićem, a ovaj sa kompjuterićem. Nemam deminutivsku bolest, nego je sve nekako malo, a daje puno informacija O SVEMU. Pregledao ju je pola sata – jedna šaka, pa druga, dao joj je pilulice i ova je bila k’o nova za 5 dana. Dok je imala pare, svaku dijagnozu homeopate proveravala je u privatnim laboratorijama, a posle je već stekla poverenje.

Puno poznanika je zahvaljujući homeopatiji sredilo probavu, gastritis, migrenu, ali i suvu kosu, loš ten, podočnjake. Kada vas pregleda dobar homeopata, koji može i ne mora da bude i lekar, još ako kombinuje neke druge metode, daće vam o svemu podatke preciznije od laboratorijskih. A pojedini organizmi reaguju i na zastupljenost nečega u telu u količini koja se u laboratorijama vodi kao “u granici normale”, i sad “nalaz vam uredan”, a vi ‘oćete dušu da ispustite.

Ako vam je dozlogrdila klasična medicina, pogotovo na srpski način, pitajte prijatelje da vas povežu sa svojim homeopatom. Iskoristite ga makar samo u dijagnostičke svrhe, da ne tumarate od šaltera do šaltera, pa kod lekara opšte prakse po uput, pa on ne može da vas primi jer niste zakazali preko call centra... znate o čemu pričam. Probajte, makar zbog lepote, ili kao dopunsku terapiju. Jedino što 15 minuta pre i posle uzimanja tih “lekića”, ne smete ništa da stavite u usta, ni vodu, ni da pušite, ama baš ništa, a jače ukuse kao što su kafa, mentol (žvaka, kaladont) i do sat vremena. Neke od tih preparata možete da kupite u apoteci, bez pregleda.

Homeopatija se može primeniti kod svakog, od novorođenčeta do stogodišnjaka. Ne negira klasičnu medicinu, niti pokušava da se nadmeće sa njom. Kad smo već kod “klasične”, šta mi u stvari radimo kada popijemo lek, npr. antibiotik? Antibiotik se bori protiv bakterija umesto nas, pa naš organizam ne mora ništa da radi i pri tome ne uči da se bori za sebe, (nešto kao Beograđanin jedinac u Beogradu). Uzimanjem lekova, mi zbunjujemo organizam, a i delujemo na simptome, ne na uzrok, a simptomi su signali koji govore o dubljem poremećaju.To vremenom dovodi do slabljenja odbrambenog mehanizma, koji gubi prirodnu sposobnost da nas održava u zdravlju.

Pa nema džabe engleska kraljevska porodica u svom lekarskom timu i homeopatu.

A znate kako se kaže? Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.