Call of Duty: Black Ops

Call of Duty: Black Ops odlična je igra, koja i pored toga što ne donosi ništa novo i radikalno, ipak, obezbeđuje maksimalno dobru zabavu, ali samo ako ste pasionirani ljubitelj multiplejera. Singlplejer kampanja od pet-šest sati nikako nije dovoljno opravdanje za trošak od šezdeset evra.

Call of Duty igre oduvek su bile poznate po žestokim i uzbudljivim ratnim kampanjama najvišeg intenziteta, a Black Ops nikako nije izuzetak od tog pravila. Posle Kakoseonozovestana i drugih gluposti iz Modern Warfarea 1 i 2, igra je sada smeštena na realne hladnoratovske šezdesete godine prošlog veka. U ulozi ste američkog komandosa koga CIA šalje u prljave misije po Kubi, Vijetnamu, Sovjetskom Savezu i drugim realnim lokacijama. Struktura kampanje, doziranje hladnog i toplog, uzbuđenja i smirivanja, puškaranja i šunjanja – sve je to na najvišem nivou, kakav uostalom i očekujemo od franšize ovakvog kalibra.

Zombi mod, koji je Treyarch premijerno uveo u Call of Duty: World at War, deo je i Black Opsa. Sami ili u društvu maksimalno trojice prijatelja moraćete da preživite zombi invaziju na Pentagon, igrajući u ulozi jednog od četvorice slavnih političara iz tog perioda. Zombi mod je odlična zanimacija, koju će posebno ceniti igrači koji vole Left4Dead ili druge, manje slične, ali kooperativne, pucačine (Borderlands).

Dobrodošla novina u multiplayeru, makar što se tiče igrača koji su se zgrozili nad načinom na koji je Modern Warfare povezivao igrače i hostovao partije, jeste podrška za dedicated servere. Opcija "find game" i izbor željenog moda igre je nestala, i sada vas očekuje uobičajeno kopanje po serverima, sortiranje po pingu ili nekom drugom kriterijumu i potraga za slobodnim mestom. Srećom, igrača koji ovo aktivno igraju ima malo, a preko deset hiljada servera obezbeđuje da nikada nećete provesti više od minuta u potrazi sa slobodnim slotom na serveru na kome se igra omiljeni mod.

Što se njih, modova, tiče, osim standarnih i viđenih u ranijim Call of Duty igrama (Team/Free for All Deathmatch, Capture the Flag, Domination, HQ i drugih), sada postoje i "Wager" modovi u kojima se ulažete CoD poene, čime se efektivno kladite na sebe i svoju veštinu. CoD poeni, kakvi CoD poeni, češete se po temenu vi... Pored poena iskustva koje dobijate ubistvima, drugim aktivnostima i ispunjavanjem challengesa, Black Ops uvodi i CoD poeni kao valutu kojom kupujete oružje, dodatke za njih i perkove koje ste otključali "dingovanjem". Nema više džabe eksperimentisanja sa pucaljkama, nišanima, lanserima granata i raketa: sad se sve plaća, tako da ćete pre svake izmene i dopune debelo razmisliti. CoD poene, pored klađenja, zarađujete svaki put kada dostignete novi nivo, a malu količinu dobijate i posle svake odigrane partije.

Grafika i dodatna oprema u vidu produkcije i efekata su na standardno dobrom nivou. Sve je vrlo slično nastavcima Modern Warfarea, što je logično, jer je u pitanju isti 3D engine.

Nekoliko multiplayer mapa su znatno veće od onih u Modern Warfare, što je (verovatno) uzrok povremenog zapinjanja u multiplayeru. Šire mape (villa, recimo) uzrokovaće seckanje u prvom minutu igre, valjda pre nego što se u potpunosti učitaju. Nadamo se da će ovaj problem biti rešen nekim budućim patchom. Kratka, ali ubitačno dobra single player kampanja + preterano dobar multiplayer. Šta čoveku više treba da bi se dobro zabavio? Verna žena, kuća sa bazenom, kola od hiljadu konja? Pare? U ovom slučaju, treba mu 60 evra, što u ekonomskoj krizi nije bezazlena suma. PC verzija igre, na žalost, podpada pod isti cenovni režim kao i ona za konzole, što znači da CoD: Black Ops košta deset evra više nego konkurentske igre najvišeg profila (kod nas se prodaje za 6400 dinara).

Kako cena nije mala, nabavka igre ima smisla ukoliko imate viška novca ili planirate da se ozbiljnije i duže posvetite multiplayeru.