Pirate Bay i Obamina kampanja

Glavni razlozi za to bili su ljudi sa potpuno različitim onlajn iskustvima - Sem Grejem Felsen i Piter Sunde.

Ali prve stvari prvo... Konferencija nosi naziv Share, što znači deliti. Kako, šta i sa kim delimo na internetu, pitanje je koje zalazi u oblast autorskih prava, odnosno copyrighta.

Koncept je, koji, prema navodima nekih star koliko i ljudsko društvo, ali Vladimir Jerić, iz organizacije Creative Commons Srbija, zapravo datira od pre oko 300 godina.

Jerić, koji je ispred Creative Commons Srbije govorio danas na konferenciji, podsetio je na situaciju 90-ih godina u tadašnjoj Jugoslaviji, kada je piraterija cvetala.

Za malu sumu novca bilo je moguće kupiti izdanja svih svetskih bendova, najnovije filmove, a koristi od ove razgranate mreže imali su i bendovi. Jerić, koji je u to vreme bio član grupe Darkwood Dub, seća se da su upravo pirati bili ti koji su učinili da u regionu muzika ovog benda postane jako popularna.

Vladimir Jeriæ, Creative Commons Srbija

To je međutim, kaže on, navelo neke da postave pitanje, čemu uvođenje novog sistema, copylefta, kao suprotnosti copyrightu, kad nešto što već postoji dobro funkcioniše.Lokalni ogranak Creative Commonsa funkcioniše zvanično od 2007. godine, a iako je u prvom momentu privukao dosta pažnje, kao nešto novo i uzbudljivo, Jerić kaže da se stvar stišala nakon prve dve godine.

Stojeći iza koncepcije copylefta, Jerić je naglasio da deliti nije dobro delo, nije stvar izbora, nije stvar koja je “kul”, deljenje je, prema njegovim rečima, princip života i neophodnost.

A ko bi priču o deljenju mogao detaljnije da pojasni od jednog od vlasnika popularnog Pirate Baya, Pitera Sundea.

Piter Sunde, The Pirate Bay

Tridesettrogodišnji Sunde jedan je od trojice osnivača ovog popularnog torrent sajta - jednog od deset najpopularnijih u Srbiji, i jednog od pedeset najpopularnijih u svetu, prema podacima koje je danas izneo.

Razlog njegove popularnosti leži u činjenici da je bio jedina alternativa. Vremenom su se slični sajtovi gasili nakon što su dobijali pretnje tužbama, i time automatski povećavali promet Pirat Baya.

Trojac koji stoji iza ovog sajta, odlučio je da to ne učini. Sunde kaže da su jednom prilikom dobili pismo nemačke kompanije koja poseduje prava na font helvetica, koja je pretila da će ih zakonski goniti i tražila da sklone njega i ostale fontove sa svog sajta, sa koga se mogu besplatno skinuti.
Odgovor Pirate Buya bio je bio je kontratužba - tražili su od pomenute organizacije da njima plate odštetu, i sve to napisano - helveticom.

U drugom slučaju, priseća se Sunde, kada su američkim vlastima odgovarali na pritužbe, slali su mape kako bi označili gde se nalazi Švedska, a gde je Amerika, i da njihovi zakoni tu ne važe.

Kopiranje je u našim genima, kaže Sunde. Kopiramo ponašanje, usvajamo tuđe, i to je nemoguće promeniti.

Ipak, otpor onih koji to ne žele je jak, ali ništa novo. Osvrćući se na muzičku indrustriju, Sunde je dao pregled njenog razvitka uporedo sa razvojem novih tehnologija, ali i konstantne zabrinutosti i pobune protiv novih stvari.

Kada se pojavio prvi gramofon, muzičari koji su do tada zarađivali svirajući, bojali su se da će se to promeniti, i da, kada imaju ploče, neće više želeti da ih plaćaju. To se, naravno, nije dogodilo, a slične bojazni javile su se i sa pojavom radija, sa pojavom kaseta, sa pojavom diskova... Ništa od toga nije ubilo muzičku industriju, kako su se oni plašili da hoće. Naprotiv, postalaja je jača. I pored diskova, radija, ljudi i dalje idu na koncerte, i to čine više nego ranije.

Problem nastaje kod onih, kaže Sunde, koji ubiraju novac od posredovanja, kao što su izdavačke kuće sada, koji moraju da pronađu nov način poslovanja.

Piter Sunde, The Pirate Bay

Nov način zarade svakako je Flattr, sistem mikroplaćanja, preciznije mikrodonacija, iza kojeg stoji Sunde.

Kako sistem funkcioniše? Korisnik se registruje i uplati proizvoljnu mesečnu sumu, minimalno 2 evra, koje posle može donirati različitim sadržajima na internetu. Klikom na Flattr dugme, nalik Facebookovom like ili Twitterovom tweet dugmetu, on donira deo svog uplaćenog novca.

Novac se deli na jednake delove, pa ukoliko je u toku mesec dana dva puta flatterovao neki sadržaj, a uplatio minimalan iznos, stvaraoci će dobiti po jedan evro. Ukoliko je to učinio dve hiljade puta, svako će dobiti hiljaditi deo evra. Sume nisu velike, ali svako dobije isto parče kolača, naglašava Sunde.

Osim toga, sadržaj koji je kvalitetan je taj koji će dobiti donaciju, što pokazuje i primer jednog nemačkog sajta koji je uveo ovaj sistem, gde je glavni tekst dobio 20 “flattr poena”, dok je jedan od komentara na njega dobio duplo više. Flattr sistem javno funkcioniše nepunih godinu dana, od avgusta prošle godine, a servis uzima proviziju od 10 posto.

“Želimo da ohrabrimo ljude da dele i novac, kao što dele sadržaj”, rekao je Sunde.

Deljenje informacija je krucijalno kada nešto treba da se promoviše, kao na primer, u političkim kampanjama.

Sem Grejem Felsen, PR tim Obamine predsednièke kampanje

Glavni bloger Obamine predsedničke kampanje, Sem Grejem Felsen, je, na možda najposećenije predavanju u protekla dva dana, govorio je o tome na kojim principima je formulisana njegova kampanja.

Prema njegovom mišljenju, internet je sjajno mesto za eksperimentisanje, i ne treba se toga plašiti. Upravo to su i oni učinili. Kampanja se svodila na pokušaje, tokom trajanja same kampanje, oni su eksperimentisali, sa na primer sa subjectom maila - poslavši dva različita maila na dve mailing liste, i pratili koja varijanta je imala bolji odazi. Pratili su i koji sadržaj donosi veći broj donacija i šta se više deli.

Kampanja je, prema Grejemovim rečima, bila bazirana na YouTubeu, što je drugačije iskustvo od gledanja televizije. Postavljeno je preko dve hiljade klipova, ukupnog trajanja više od milijardu minuta, koji su se često ticali običnog čoveka, bez isticanja Obame u prvi plan.

Koristili su, pored YouTubea, i Facebook, Twitter, Flickr i druge mreže. Napravljen je sajt sa podsajtovima za sve američke države, za sve religijske zajednice... Cilje je bio učiniti da se oni koji žele uključe, a svako se mogao registrovati i ostavtiti svoj komentar.

Objavljivane su i argumentovane kritike, na koje su davani odgovori.

Novosti vezane za kampanju, oni koji su pristalice Obame, mogli su da saznaju pre medija. Saopštenja za javnost su namenjena ljudima u medijima i samim tim su ograničena, i Grejem smatra da je ključno da se sve vesti najpre podele sa onima koji podržavaju vašeg kandidata, pa tek onda sa medijima.

Kada se, na primer, spekulisalo ko će biti potpredsednički kandidat, napravili su sistem koji je omogućio svima koji to žele da ostave svoj broj telefona, kako bi informaciju dobili putem SMS-a. Ni drugi dan Share konferencije nije prošao bez priče o Googleu, a danas je o projektu Google Books u svom kraćem izlaganju govorio Marin Šarić, koji je nekoliko godina radio u ovoj kompaniji, i bio je jedan od glavnih inženjera na pomenutom projektu.

Marin Šariæ, projekat Google Books

Šarić je rekao da je, zaključno sa krajem 2010. godine, u okviru ovog projekta skenirano deset milijardi knjiga.

Izazovi koji sada predstoje nisu tehnološki, oni su uspešno prevaziđeni, ali sada treba premostiti društveno-političke prepreke, smatra on.
Svoja lična mišljenja na internetu dele i blogeri, a mesta na konferenciji imalo je i za Predraga Azdejkovića, blogera B92, koji je podelio svoja iskustva u pogonu Doma omladine.

Nakon njega, Desiree Željka Milošević, viši savetnik za javne poslove i međunarodne odnose u Evropi pri Afiliasu, registru internet domena, govorila je o tome zašto je i da li je potrebno upravljati internetom, i ko je to u prošlosti činio.

Sutra nas očekuje autor Tor projekta, koji omogućava onlajn anonimnost, kao i aktivisti blogeri iz Tunisa i Egipta.

Shareujte sa nama svoje utiske sa ove konferencije.

Izveštaj sa prvog dana konferencije možete pročitati ovde.

Autor: Jovana Milićević