Podeljen je prvi dan

Kakav je to digitalni svet u kome se, najpre, mlade generacije danas kreću, fondacija State of Exit pokušala je da da svoje viđenje odabirom osamdeset predavača iz celog sveta, čija su izlaganja podeljena u tri dana.

Možda najveće interesovanje prvog dana izazvao je Rejf Kaplan, softverski inženjer Googlea, koji je nastupio u najvećoj od tri sale Doma omladine, u kojima se održavaju predavanja.

Kao neko ko je zadužen za web aplikacije, Kaplan je govorio o jednoj od najaktuelnijih tema IT-a danas- cloudu.

Ref Kaplan, Google

Google sa svojim cloud servisima, kao što su Gmail, Google Docs ili Blogger, učinio je sebe jednom od najvećih tehnoloških kompanija. A koja je prednost ovih rešenja? Prema Kaplanovom mišljenju, situacija je jednostavna - aplikacije obezbeđuje neko drugi i o njima se stara, vi im možete pristupati sa svakog mesta i različitih uređaja, a potrebe za specijalizovanim softverom nema.

Na primeru Google Docsa, on je govorio o uštedi u vremenu, ali i resursima, jer umesto da se neki dokument na kojima radi više ljudi svima šalje, sada ga zajedno u realnom vremenu mogu uređivati.

Podsećajući na to da Google zaposleni mogu 20 posto svog radnog vremena da posvete aktivnostima koje oni žele, Rejf Kaplan rekao je da se mnogi okreću aktivizmu, i podsetio na alate kao što su People Finder i Resource Finder, koji su korišćeni u mnogim kriznim situacijama - poplavama u Brazilu, Australiji, Pakistanu, zemljotresima u Japanu, na Novom Zelandu, Čileu i Italiji...

Posebno je istakao projekte speak2tweet, nastao u saradnji Googlea, Twittera i kompanije SayNow, od skora u Googleovom vlasništvu, i edukativne portale, kakav se koristi, na primer u Ruandi, i pruža vezu između nastavnika i obrazovnih institucija.

Ističući prednost clouda, Kaplan je rekao da je bitno da imate poverenja u onoga kojima vam cloud servis pruža, u ovom slučaju Google, ali da će vam se to poverenje isplatiti. Amfiteatar Doma omladine Beograd bio je mesto gde je i Patrik Mejer, autor projekta Ushahidi, predstavio ono na čemu radi.

Interaktivne mape u kriznim situacijama su temelj njegovog aktivizma, a cela priča započela je 2008. godine, tokom krize u Keniji.

Patrik Mejer, Ushahidi

Tradicionalni mediji ne mogu postići izveštavanje sa svih važnih mesta u kriznim situacijama, bilo da se radi o prirodnim ili katastrofa uzrokovanih ljudskim faktorom, a u mnogim slučajevima, vlasti utiču na kreiranje slike koja ne odgovara realnosti.

Zbog toga je neophodno uključiti što veći broj ljudi, koji će izveštavati sa lica mesta zaobilazeći institucije.

Tokom krize u Keniji, u okviru ovog projekta otvoren je SMS broj koji je omogućio ljudima da slanjem beslatnog SMS-a obaveste o realnoj situaciji na terenu. Nakon toga, ova platforma korišćena je i na Haitiju, ali i nedavno u Japanu. Osim telefona, izveštaji se mogu slati direktno na sajtu, putem mail, a postoje i aplikacije za sve veće smartfon platforme, rekao je on.

Mejer smatra da se infromacioni sistem potpuno promenio i da nema više izgovora za ljude da “samo sede i gledaju televiziju”. Ljudi, prema njegovom mišljenju, nisu više ograničeni na jednosmerno primanje infromacija, ali ni na tekstualnu komunikaciju.
“Imamo instant poruke, sada nam trebaju instant mape”, rekao je on.

Fraza da istoriju pišu pobednici, više nije primenljiva, jer ljudi u realnom vremenu mogu uticati poruku i uticati na to ko će pobediti, a trag koji pošalju je besmrtan.

Ushahidi, reč koja na svahiliju znači žrtva, je neprofitna organizacija čiji je Patrik Mejer direktor, a svi oni koji žele da pomognu njenom funkcionisanju, ne samo novcem, već volontirajući, mogu postati “standby volunteer task force”.

Trenutno postoji oko 500 ljudi širom sveta, koji su obučeni kako da rade na ovakvim projektima, a među njima i 88-godišnjaka, kao i znatno mlađih, kao što je 13-godišnjak iz Japana koji sebe naziva Superhacker. Svekoji žele da volontiraju, Mejer je pozvao da se detaljnije informišu slanjem maila na join@standbytaskforce.com .

Paolo Æirio i Alesandro Ludoviko, Face to Facebook

Brojna istraživanja govore da je jedna od najpopularnijih aktivnosti ljudi na internetu - Facebook. Kritički osvrt na to kako i koliko ljudi shvataju da su svoju privatnost učinili javnom na ovoj društvenoj mreži, dali su Paolo Ćirio i Alesandro Ludoviko, autori projekta Face to Facebook, predstavljenog početkom marta u Berlinu.
Ova dvojica umetnika “pokupili” su oko milion Facebook profila. Bez hakovanja, autori su uzeli fotografije i druge javno dostupne infromacije, što je, nakon procesa filtriranja, rezultovalo sa 250 hiljada profila koji su se našli na satu lovely-faces.com.

Javno dostupne fotografije zajedno sa imenima i ostalim podacima postali su deo baze ovog “dating” sajta, na kojem je bilo moguće tražiti muškarce i žene po temperamentu, izrazu lica, zemlji ili onome što „lajkuju“, i da ih nakon toga kontaktiraju

U intervjuu koji su nedavno dali za Politiku, Paolo i Alesandro kažu da je oko deset hiljada profila uzeto i iz Srbije, a da su, očekivano, izazvali gnev mnogih korisnika čija su se lica našla na ovom sajtu. Osim pretećih maila, i molbi za uklanjanjem profila, što su, kažu, učinili svima koji pronađu svoj profil na sajtu i kontaktiraju ih, ali su ih kontaktirali i iz Facebooka, i tražili da podatke izbrišu.
Sajt lovely-faces.com trenutno nije dostupan, a njegovi autori se nadaju da su uspeli da dopru do korisnika i nateraju ih da kritički gledaju na Facebook, i razmisle o podacima koje čine javno dostupnim.

Svoja predavanja danas imao je i osnivač Piratske partije Holandije, kao i domaći ogranak ove organizacije, govorilo se o mladima u Srbiji i njihovom revoltu i tome kako grade svoje identitete na internetu, a večeras će, kao i naredna dva dana kada se završi Share by Day, početi muzički deo konferencije - Share by Night.

Ko će sve nastupati sutra u okviru dnevnog i noćnog programa možete pročitati na zvaničnom sajtu konferencije www.shareconference.net, a izveštaj možete čitati na Tehnopolisu.

Autor: Jovana Milićević