ExYU zajedno protiv sajber kriminala

Ivica Dačić, Sadik Ahmetović i Ivan Brajović složili su se na zajedničkoj konferenciji za novinare, povodom međnarodne konferencije o sajber kriminalu, da je kompjuterski kriminal globalna pretnja i da odgovor na taj izazov mora biti zajednički.

Po rečima srpskog premijera i ministra unutrašnjih poslova Dačića, na ovakvim slučajevima posebno se dobro vidi koliko je važna regionalna saradnja.
"Mi ne možemo u ovu borbu bez dobre tehnologije i kvalitetnih kadrova. Međutim, Republika Srbija je i do sada pokazivala da može uspešno da radi na slučajevima sajber kriminala", rekao je Dačić.
On je istakao dobru saradnju sa nadležnim institucijama u susednim zemljama i najavio dalji razvoj te saradnje.

Po rečima ministra Ahmetovića, organizovanje konferencije u Sarajevu pokazuje odlučnost da se zajedničkim snagama suprotstavimo kompjuterskom kriminalu. Internet ne poznaje granice pa tako ni ova vrsta organizovanog kriminala, ukazao je on.
"Na udaru su svi, institucije i građani i zato moramo imati obučene stručnjake koji će ići korak ispred kriminalaca", kazao je Ahmetović.

Crnogorski ministar Brajović ukazao je da je kompjuterski kriminal problem koji nas sve više opterećuje.
"Ova konferencija je pokazala da postoji svest o problemu kao i potreba saradnje na rešavanju ovakvih slučajeva. Kriminalne mreže su vrlo spremne, pa moramo biti spremni i mi", istakao je Brajović.

Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Ivan Brajoviæ, ministar sigurnosti BiH Sadik Ahmetoviæ i Premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Daèiæ (Tanjug)

Korišćenje interneta u Bosni i Hercegovini u stalnom je porastu. Prema procenama nadležnih agencija, više od 2.000.000 ljudi u toj zemlji koristi globalnu računarsku mrežu, što je oko 52 odsto od ukupnog broja stanovnika. Neosporno je da savremena informaciona i računarska tehnologija unosi pozitivne promene u gotovo sve sfere društva, ali i nove oblike društveno neprihvatljivog ponašanja, odnosno sajber kriminal, piše Deutsche welle.

Gotovo da nema internet korisnika koji nije primio elektronsku poštu sumnjive sadržine. Mnogi korisnici globalne računarske mreže često se susreću sa primamljivim mogućnostima zarade na internetu, šansama za osvajanje velikih iznosa novca ili obaveštenjima da su dobitnici glavnog zgoditka neke lutrije iz inostranstva. Obično se uz takve poruke od korisnika traži dostavljanje ličnih podataka, što je uobičajeni uvod u internet prevaru.

Stručni savetnik Ministarstva bezbednosti BiH pri Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Tomislav Ćurić kaže da je sajber kriminal u BiH prepoznat kao ozbiljna pretnja. „Organizovane kriminalne grupe sve više koriste mogućnosti novih tehnologija za međusobno komuniciranje. Analize i podaci Ministarstva bezbednosti BiH govore da su najčešći pojavni oblici kibernetičkog kriminala ucene i iznude, a česte mete su internet portali privatnih firmi“, kaže Ćurić.

U porastu su i pomenute prevare posredstvom interneta, zloupotrebe kreditnih kartica, bežičnih internet mreža, raznih društvenih mreža poput Facebooka ili Twittera i dečija pornografija.

Kibernetički kriminal ugrožava, kako pojedince, tako i pravna lica, javne i privatne kompanije, medijske kuće itd. Žrtve su i vladine institucije, a napadi su tako sofisticirani da mogu da ugroze i najbezbednije sisteme. Pentagon (zgrada Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država) je sredinom prošle godine bio žrtva „hakerskog“ upada kada je iz računarskog sistema ukradeno 24.000 dokumenata.

„Ako Pentagon ne može sa sigurnošću da tvrdi da ima prave mehanizme zaštite, onda je jasno da su i institucije u manje razvijenim zemljama ranjive. Mi smo se u BiH susretali sa neovlašćenim pristupom zaštićenim sistemima mreže elektronske obrade podataka. Počinioci su, zloupotrebom šifara i koristeći se ličnim računarom, učestvovali u internet-saobraćaju direktno utičući na krajnji ishod elektronske obrade podataka pričinivši štetu pravnim licima u BiH“, kaže Tomislav Ćurić.

Primarni zadatak zajednice, odnosno nadležnih institucija, trebalo bi da bude preventivno delovanje kako bi se stopa kibernetičkog kriminala svela na što manju meru. Ćurić, međutim, konstatuje da se u Bosni i Hercegovini do sada uglavnom delovalo represivno.